Уставни суд РСОдлукеНовости и саопштењаПриступ информацијамаЈавне набавке
Број предмета: U- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

    Ustavni sud Republike Srpske, na osnovu člana 115. Ustava Republike Srpske, člana 40. stav 5. i člana 61. stav 1. tačka g) Zakona o Ustavnom sudu Republike Srpske (''Službeni glasnik Republike Srpske'' br. 104/11 i 92/12), na sjednici održanoj 27. februara 2019. godine, d o n i o  je

 

 R J E Š E Nj E

 

   Ne prihvata se inicijativa za ocjenjivanje ustavnosti člana 7. stav 3. Zakona o službenicima i namještenicima u organima jedinica lokalne samouprave ("Službeni glasnik Republike Srpske" broj 97/16).

 

O b r a z l o ž e nj e

 

        Milorad Despotović iz Bijeljine dao je Ustavnom sudu Republike Srpske inicijativu za pokretanje postupka za ocjenjivanje ustavnosti člana 7. stav 3. Zakona o službenicima i namještenicima u organima jedinica lokalne samouprave ("Službeni glasnik Republike Srpske" broj 97/16). Davalac inicijative smatra da osporena zakonska odredba nije u saglasnosti sa članom 102. stav 7. Ustava Republike Srpske, odnosno da, suprotno ovo ustavnoj normi, omogućava da Ministarstvo uprave i lokalne samouprave zadire u prava i obaveze jedinica lokalne samouprave i učestvuje u određivanju dijela rashoda lokalnih zajednica. Pored toga, u inicijativi se navodi da je predmetna zakonska odredba suprotna i članu 240. stav 3. Zakona o radu, koji ne poznaje poseban kolektivni ugovor predviđen članom 7. stav 3. osporenog zakona.    

      U odgovoru na incijativu koji je dostavila Narodna skupština Republike Srpske iznosi se stav da su navodi inicijative neosnovani, te da sadrže pogrešno tumačenje ustavne odredbe na koju se inicijator poziva, kao i zakonske odredbe koju osporava. Takođe se navodi da je inicijativa nerazumljiva u dijelu koji se odnosi na neusaglašenost predmetne zakonske norme sa članom 102. stav 7. Ustava, budući da član 102. Ustava ne sadrži stav 7. na koji se ukazuje. Ukoliko se radi o omašci podnosioca inicijative, odnosno ako se inicijativa odnosi na tačku 7. stava 1. ovog člana Ustava, Narodna skupština smatra da se ova ustavna odredba ne može dovesti u vezu sa osporenom zakonskom odredbom, te da nisu izneseni konkretni argumenti i činjenice na osnovu kojih se osporava usaglašenost ove norme sa Ustavom. U odgovoru se takođe ističe da se prema članu 102. stav 2. Ustava sistem lokalne uprave uređuje zakonom, te da je članom 240. stav 3. Zakona o radu propisano da posebne kolektivne ugovore za republičku upravu, društvene djelatnosti i javne službe zaključuju Vlada Republike Srpske i reprezentativni sindikati grana i djelatnosti, a da se prema članu 2. stav 2. Zakona o radu odredbe ovog zakona, između ostalog, primjenjuju i na zaposlene u organima lokalne samouprave, ako posebnim zakonom nije drugačije određeno. U vezi sa navodima incijative o nesaglasnosti predmetne zakonske norme sa Zakonom o radu, u odgovoru se ukazuje na to da, prema članu 115. Ustava, Ustavni sud nije nadležan da ocjenjuje međusobnu saglasnost opštih pravnih akata iste pravne snage. Shodno navedenom, predlaže se da Sud ne prihvati datu inicijativu kao neosnovanu.

       Osporenim odredbom člana 7. stav 3. Zakona o službenicima i namještenicima u organima jedinica lokalne samouprave ("Službeni glasnik Republike Srpske" broj 97/16) propisano je da Posebni kolektivni ugovor za zaposlene u oblasti lokalne samouprave zaključuju Ministarstvo uprave i lokalne samouprave i reprezentativni sindikat, u skladu sa opštim propisima o radu.   

     U postupku ocjenjivanja ustavnosti osporene zakonske norme Sud je uzeo u obzir da prema odredbama tačaka 12. i 18. Amandmana XXXII na Ustav Republike Srpske, kojim je zamijenjen član 68. Ustava, Republika uređuje i obezbjeđuje, pored ostalog, radne odnose, zaštitu na radu, zapošljavanje, socijalno osiguranje i druge oblike socijalne zaštite, kao i druge odnose od interesa za Republiku, u skladu sa Ustavom. Pored toga, u konkretnom slučaju relevantna je i odredba člana 102. stav 2. Ustava, prema kojem se sistem lokalne uprave uređuje zakonom.

    Saglasno navedenim ustavnim ovlašćenjima, Zakonom o službenicima i namještenicima u organima jedinica lokalne samouprave uređena su prava i obaveze iz radnog odnosa službenika i namještenika zaposlenih u organima jedinica lokalne samouprave. Tako je ovim zakonom propisano da se na prava i dužnosti službenika koji nisu uređeni ovim ili posebnim zakonom ili drugim propisom primjenjuju Zakon o radu, opšti kolektivni ugovor i Posebni kolektivni ugovor za zaposlene u oblasti lokalne samouprave Republike Srpske (član 7. stav 1). Takođe je određeno da se na prava i dužnosti namještenika primjenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na načela djelovanja, prava i dužnosti, radno vrijeme, odmore i odsustva, nespojivost, probni rad, ocjenu rada, raspoređivanje, trajanje radnog odnosa, proglašavanje viškom, odgovornost, mirovanje prava iz radnog odnosa, zaštitu prava i dr., a na prava i dužnosti koji nisu uređeni  ovim zakonom primjenjuju se Zakon o radu, opšti kolektivni ugovor i Posebni kolektivni ugovor (član 7. stav 2). Između ostalog, osporenom odredbom člana 7. stav 3. ovog zakona uređeno je pitanje subjekata ovlašćenih za zaključivanje Posebnog kolektivnog ugovora tako što je propisano da ovaj ugovor zaključuju Ministarstvo uprave i lokalne samouprave i reprezentativni sindikat, u skladu sa opštim propisima o radu.

   Razmatrajući navode inicijative Sud je, prije svega, utvrdio da je inicijator tačku 7. stava 1. člana 102. Ustava pogrešno označio kao stav 7, jer ovaj član Ustava sadrži samo tri stava. Zbog toga je Sud ocjenu osporene zakonske odredbe vršio u odnosu na ovu ustavnu odredbu.

     U postupku ocjenjivanja ustavnosti osporene norme člana 7. stav 3. Zakona o službenicima i namještenicima u organima jedinica lokalne samouprave Sud je utvrdio da ovakvim propisivanjem nije došlo do povrede člana 102. stav 1. tačka 7. Ustava Republike Srpske. Naime, član 102. Ustava utvrđuje nadležnosti i ovlašćenja jedinica lokalne samouprave, pa tako u stavu 1. tačka 7. ovog člana, na koji se ukazuje u inicijativi, određuje da opština, u skladu sa zakonom, obrazuje organe, organizacije i službe za potrebe opštine i uređuje njihovu organizaciju i poslovanje. Ova ustavna odredba, koja  se odnosi na nadležnost jedinice lokalne samouprave da u okviru svog djelokruga obrazuje organe, organizacije i službe i uredi njihovu organizaciju i poslovanje, ne može se, po ocjeni Suda, dovesti u vezu sa osporenim propisivanjem kojim je zakonodavac odredio subjekte koji su ovlašćeni za zaključivanje Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u oblasti lokalne samouprave Republike Srpske.

  Sud smatra da je zakonodavac, shodno svojim Ustavom utvrđenim nadležnostima, ovlašćen da zakonom uredi sva temeljna pitanja organizacije i funkcionisanja jedinica lokalne samouprave. U okviru tog ovlašćenja zakonodavac je, vodeći računa o unapređenju i zaštiti pojedinačnih prava zaposlenih lica u jedinicama lokalne samouprave, kao i njihovih kolektivnih prava i interesa, odredio subjekte koji zaključuju poseban kolektivni ugovor za ovu oblast. Propisivanjem da ovaj ugovor zaključuju Ministarstvo uprave i lokalne samouprave, kao resorno ministarstvo, i reprezentativni sindikat, u skladu sa zakonom, po ocjeni Suda, ne zadire se u Ustavom utvrđena prava i obaveze jedinica lokalne samouprave, odnosno ne dovode se u pitanje ovlašćenja jedinica lokalne samouprave utvrđena članom 102. stav 1. tačka 7. Ustava, kao ni druge ustavne odredbe koje određuju njihov položaj i nadležnosti.

  U odnosu na navode inicijative da osporena zakonska odredba nije u saglasnosti sa Zakonom o radu, Sud ukazuje na to da prema članu 115. Ustava, Ustavni sud nije nadležan da ocjenjuje međusobnu saglasnost pojedinih zakona, jer se radi o propisima iste pravne snage koji su doneseni od strane istog donosioca.

     S obzirom na to da je u toku prethodnog postupka pravno stanje potpuno utvrđeno i prikupljeni podaci pružaju pouzdan osnov za odlučivanje, Sud je, na osnovu člana 40. stav 5. Zakona o Ustavnom sudu Republike Srpske, o ustavnosti osporene zakonske norme odlučio bez donošenja rješenja o pokretanju postupka.

   Na osnovu izloženog odlučeno je kao u izreci ovog rješenja.

   Ovo rješenje Ustavni sud je donio u sastavu: predsjednik Suda mr Džerard Selman i sudije: Milenko Arapović, Vojin Bojanić, Amor Bukić, Zlatko Kulenović, prof. dr Duško Medić, Irena Mojović, prof. dr Marko Rajčević i akademik prof. dr Snežana Savić.

Broj: U-22/18

27. februara 2019. godine 

 

PREDSJEDNIK

USTAVNOG SUDA

Mr Džerard Selman, s.r.

 

 

 

Актуелно
27.2.2019.
Саопштење за јавност са 240. сједнице Уставног суда Републике Српске

26.2.2019.
Дневни ред 240. сједнице Уставног суда Републике Српске

30.1.2019.
Саопштење за јавност са 239. сједнице Уставног суда Републике Српске

29.1.2019.
Дневни ред 239. сједнице Уставног суда Републике Српске

20.12.2018.
Саопштење за јавност са 238. сједнице Уставног суда Републике Српске

18.12.2018.
Дневни ред 238. сједнице Уставног суда Републике Српске

28.11.2018.
Саопштење за јавност са 237. сједнице Уставног суда Републике Српске

27.11.2018.
Дневни ред 237. сједнице Уставног суда Републике Српске

Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
© 2009-2019. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>