Уставни суд РСОсновни актиСудска праксаНовости и саопштењаПословање
Број предмета: U- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске и члана 60. став 1. тачка д) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 20. децембра 2018. године, д о н и о  ј е

 

О  Д  Л  У  К  У

 

Одбија се приједлог за утврђивање неуставности одредби чланова 13. и 14. став 2, чланова 15. и 18. став 1. и члана 62. Закона о дјечијој заштити ("Службени гласник Републике Српске" број 114/17).

 

О б р а з л о ж е ње

Удружење породица са четворо и више дјеце града Бања Лука, које заступају др Предраг Барош, адвокат из Бање Луке и доц. др Ненад Барош и Феђа Бичакчић, адвокати Заједничке адвокатске канцеларије из Сарајева, поднијело је Уставном суду Републике Српске приједлог за оцјењивање уставности чланова 15. и 18. став 1, те члана 62. Закона о  дјечијој заштити ("Службени гласник Републике Српске" број 114/17) у односу на чланове 10. и 36. став 1. и члан 40. став 3. Устава Републике Српске. У приједлогу се наводи да оспорена законска рјешења, којима се уређује матерински додатак и почетак примјене предметног закона, доводе до дискриминације незапослених мајки, које су родиле дјецу до 01. децембра 2017. године у односу на незапослене мајке које даном ступања на снагу овог закона имају дијете не старије од 30 дана, дакле рођено 02. децембра 2017. године па надаље, и незапослене жене које ће тек постати мајке. Уз тумачење оспорених одредби Закона наводи се да је на овај начин онемогућено незапосленим мајкама које су се породиле 01. новембра 2017. године да остваре право на матерински додатак, иако њихова дјеца даном ступања на снагу овог закона нису била старија од 12 мјесеци, те закључује да би и овим незапосленим мајкама требало омогућити остварење права на метерински додатак, што се, по мишљењу подносиоца приједлога, не може сматрати ретроактивном примјеном оспорених одредби Закона, као и да је право на додатак на дјецу ускраћено у случају рођења петог, шестог и сваког наредног дјетета. Предлаже се да Суд утврди да оспорене одредбе Закона о  дјечијој заштити нису у сагласности са Уставом Републике Српске.

Драго Вученовић из Бање Луке дао је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности члана 62. у вези са члановима 13. и 14. став 2. и чланом 15. став 1. Закона о дјечијој заштити ("Службени гласник Републике Српске" број 114/17), у односу на члан 10. Устава Републике Српске, те члан 2. Закона о забрани дискриминације ("Службени гласник Босне и Херцеговине" број 59/09). У иницијативи се износи становиште да је оспореним чланом 62. Закона о дјечијој заштити онемогућено незапосленим мајкама које су родиле дјецу у 2017. години да остваре право на матерински додатак, те се изражава незадовољство оваквим законским рјешењима која, како је наведено, треба проширити и на незапослене мајке чија су дјеца рођена у 2017. години. Предлаже да Суд утврди да оспорене одредбе Закона нису у сагласности Уставом Републике Српске.

Суд је, сагласно члану 9. ст. 1. и 3. Пословника о раду Уставног суда Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 114/12, 29/13 и 90/14), рјешењем број У-13/18 од 28. марта  2018. године, одлучио да споји поступке по приједлогу број  У-13/18 и иницијативи број У-1/18, те да у овим уставноправним стварима проведе јединствен поступак под бројем У-13/18.

У одговору Народне скупштина Републике Српске наводи из приједлога су оцијењени као неосновани. Осим тога, наводи се да подносилац приједлога на неадекватан и погрешан начин тумачи одредбе Устава Републике Српске, те се указује на одредбе чл. 13. до 16. Закона о дјечијој заштити, којима је прописано право на матерински додатак, као и чл. 17. до 25. овог закона, којима су прописани услови за остваривање права на додатак на дјецу, док је чл. 62. прописано да се овај закон објављује у "Службеном гласнику Републике Српске" и ступа на снагу 1. јануара 2018. године. С тим у вези истиче се да подносилац приједлога ставља акценат на недостатке овог закона, тј. на "круг мајки на које се Закон односи, рок за подношење захтјева за остваривање права на матерински додатак, и обухват петог, шестог и сваког наредног дјетета дјечијим додатком", што је ствар законодавне политике, о чијој оправданости Уставни суд није надлежан да одлучује. Сматрајући да управо оспораване законске одредбе омогућавају досљедну примјену чланова 10. и 36. став 1. и члана 40. став 3. Устава Републике Српске, предлаже се да Суд приједлог одбије.

Оспореним чланом 13. Закона о дјечијој заштити ("Службени гласник Републике Српске" број 114/17) прописано је да право на матерински додатак остварује незапослена мајка у трајању од 12 мјесеци, а за близанце и свако треће и наредно дијете у трајању од 18 мјесеци (став 1), да право на матерински додатак може остварити незапослени отац дјетета, односно старатељ или усвојилац дјетета уколико мајка дјетета није жива, уколико је дијете напустила или је из објективних разлога спријечена да непосредно брине о дјетету, према акту надлежног органа (став 2).

Оспореном одредбом члана 14. став 2. овог закона прописано је да се право на матерински додатак признаје првог дана наредног мјесеца од дана рођења дјетета.

Оспореним чланом 15. Закона прописано је да се захтјев за остваривање права на матерински додатак подноси у року од 30 дана од дана рођења дјетета (став 1), да право на матерински додатак може остварити мајка под условом да има пребивалиште у Републици најмање годину дана прије рођења дјетета и да је незапослена шест мјесеци прије рођења дјетета (став 2), да право на матерински додатак може остварити и мајка која је страни држављанин и има стални или привремени боравак у Републици, да је незапослена шест мјесеци прије рођења дјетета и да у држави чији је држављанин није корисник права по истом основу (став 3).   

Оспореном одредбом члана 18. став 1. истог закона прописано је да се право на додатак на дјецу остварује мајка за друго, треће и четврто дијете у породици, зависно од материјалног положаја породице, распореда рођења и узраста дјеце, у складу са чланом 25. овог закона.

Оспореним чланом 62. Закона прописано је да се овај закон објављује у"Службеном гласнику Републике Српске", а ступа на снагу 1. јануара 2018. године.

Одредбама Устава Републике Српске у односу на које подносилац приједлога оспорава наведене одредбе Закона о дјечијој заштити утврђено је да су грађани Републике равноправни у слободама, правима и дужностима, једнаки пред законом и уживају исту правну заштиту без обзира на расу, пол, језик, националну припадност, вјероисповијест, социјално поријекло, рођење, образовање, имовно стање, политичко и друго увјерење, друштвени положај или друго лично својство (члан 10), да породица, мајка и дијете имају посебну заштиту (члан 36. став 1) и да омладина, жене и инвалиди имају посебну заштиту (члан 40. став 3).

У другим одредбама Устава које су, по оцјени Суда, од значаја за оцјењивање уставности оспорених одредби Закона, утврђује да се право запослених и чланова њихових породица на социјалну сигурност и социјално осигурање уређују законом и колективним уговором (члан 43. став 1), да Република уређује и обезбјеђује, између осталог, социјалну заштиту и бригу о дјеци и омладини (тачка 12. Амандмана XXXII на Устав Републике Српске, којим је замијењен члан 68. Устава). Поред тога, одредбом члана 49. став 2. Устава утврђено је да се законом може прописати начин остваривања појединих права и слобода када је то неопходно за њихово остваривање.

            Сагласно наведеним уставним овлашћењима, законодавац је Законом о дјечијој заштити уредио систем дјечије заштите, у оквиру којег су регулисана права у области дјечије заштите, корисници ових права, услови и поступак за остваривање тих права, као и начин финансирања дјечије заштите. Према члану 2. овог закона, дјечија заштита је дјелатност од општег интереса за Републику Српску, док су чланом 10, као права у области дјечије заштите, између осталих, предвиђени матерински додатак и додатак на дјецу. Одредбама чл. 13. до 16. овог закона одређена је висина новчаног примања, те су прописани услови и начин остваривања права на матерински додатак, а чл. 17. до 25. Закона прописани су основица за утврђивање висине, услови и начин остваривања права на додатак на дјецу.   

Полазећи од наведеног Суд је оцијенио да оспореним одредбама чланова 13. и 14. став 2,  чланова 15. и 18. став 1. и члана 62. Закона о дјечијој заштити ("Службени гласник Републике Српске" број 114/17), Народна скупштина није прекорачила своја уставна овлашћења из тачке 12. Амандмана XXXII на Устав Републике Српске, којим је замијењен члан 68. Устава, нити су нарушене уставне гаранције из чланова 10. и 36. став 1. и члана 40. став 3. Устава Републике Српске. Како из наведених уставних одредби призлази да се права из области социјалне сигурности и посебне заштите мајке и дјетета обезбјеђују под условима и на начин утврђен законом, Суд је утврдио да је законодавац оспореним одредбама чланова 13. и 14. став 2, и чланова 15. и 18. став 1. овог закона, прописао услове и начин остваривања права на матерински додатак, укључујући рок за подношење захтјева за остваривање права на матерински додатак, и права на додатак на дјецу, док је оспореним чланом 62. одредио почетак примјене овог закона. Наиме, оцјењујући оспорене законске одредбе, Суд је утврдио да оваквим прописивањем није нарушено начело равноправности из члана 10. Устава, на које указује подносилац приједлога. Овај уставни принцип не гарантује апсолутну једнакост у остваривању права утврђених Уставом, дакле и права из области социјалне заштите и  друштвене бриге о дјеци и омладини, већ подразумијева једнакост грађана који се налазе у истим правним ситуацијама. У конкретном случају право на матерински додатак и право на додатак на дјецу се обезбјеђује под условима и на начин утврђен законом и у складу са законом утврђеним општим интересом, а у зависности од стања социјалних потреба одређених категорија грађана и од материјалних могућности Републике да те потребе обезбиједи. Ово је, по оцјени Суда, сагласно и одредби члана 49. став 2. Устава, којим је утврђено да се законом може прописати начин остваривања појединих права и слобода када је то неопходно за њихово остваривање. На основу наведеног, Суд је утврдио да оспорене законске одредбе не доводе до дискриминације грађана по основу дана или реда рођења дјеце, као ни до повреде осталих, у приједлогу наведених, одредаба Устава.

Поред тога, Суд је оцијенио да је прописивање услова и начина остваривања права на матерински додатак и права на додатак на дјецу, с обзиром на тренутак ступања закона на правну снагу, у домену цјелисходне процјене законодавца и одражава политику регулисања односа у области дјечије заштите. Сагласно одредбама члана 115. Устава, овај суд није надлежан да оцјењује цјелисходност појединих законских рјешења са становишта њихове друштвене оправданости.       

Према члану 115. Устава, Уставни суд није надлежан да оцјењује примјену оспорених законских одредби, као ни међусобну сагласност оспорених одредби Закона о дјечијој заштити са Законом о забрани дискриминације БиХ ("Службени гласник Босне и Херцеговине" број 59/09).

На основу изложеног одлучено је као у изреци ове одлуке.

Ову одлуку Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.  

Број: У-13/18

20. децембра 2018. године 

 

ПРЕДСЈЕДНИК

УСТАВНОГ СУДA

Мр Џерард Селман, с.р.

 

 

 

Актуелно
27.3.2024.
IN MEMORIAM - Преминуо је бивши предсједник Уставног суда Републике Српске

27.3.2024.
Саопштење за јавност са 310. сједнице Уставног суда Републике Српске

26.3.2024.
Дневни ред 310. сједнице Уставног суда Републике Српске

15.3.2024.
Извјештај о реализацији плана јавних набавки за 2023. годину

8.3.2024.
Извјештај о раду Уставног суда Републике Српске за 2023. годину

28.2.2024.
Саопштење за јавност са 309. сједнице Уставног суда Републике српске

27.2.2024.
Дневни ред за 309. сједницу Уставног суда Републике Српске

22.2.2024.
Одлука о прихватању јавне набавке услуга чишћења пословних просторија (редовног чишћења и одржавања хигијене) у објекту Уставног суда Републике Срспке

22.2.2024.
О Д Л У К А О ПРИХВАТАЊУ ПОНУДЕ ЗА ЈАВНУ НАБАВКУ УСЛУГА ФИЗИЧКО-ТЕХНИЧКОГ ОБЕЗБЈЕЂЕЊА ОБЈЕКТА

Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
Уставни суд Републике Српске, Драшка Божића 2, 78000 Бањалука, Република Српска, Босна и Xерцеговина
Радно вријеме: 8 до 16 часова (понедјељак – петак). Пријем поднесака у писарници и давање доступних обавјештења: 11 до 14 часова (понедјељак – петак)
 
© 2009-2023. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>