Уставни суд РСОдлукеНовости и саопштењаПриступ информацијамаЈавне набавке
Број предмета: U- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

   Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 40. став 5. и члана 60. став 1. тачка а) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 20. децембра 2018. године, д о н и о  ј е

                                                                 

О Д Л У К У

 

         Утврђује се да  Меморандум о сарадњи закључен 5. септембра 2018. године између Основног суда у Бањалуци и Окружног суда у Бањалуци и Смјернице Основног суда у Бањалуци за поступање у парничном поступку, донесене у септембру 2018. године, нису у сагласности са Уставом Републике Српске.

 

Об р а з л о ж е њ е

 

         Др Милан Благојевић из Бање Луке дао је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости Меморандума о сарадњи закљученог 5. септембра 2018. године између Основног суда у Бањалуци и Окружног суда у Бањалуци и Смјерница Основног суда у Бањалуци за поступање у парничном поступку, донесених у септембру 2018. године. Образлажући разлоге оспоравања давалац иницијативе наводи, прије свега, да оспорени акти, без обзира на форму у којој су донесени и чињеницу да нису објављени у службеном гласилу, представљају опште акте који подлијежу уставносудској контроли односно да је Уставни суд Републике Српске, у смислу члана 115. Устава Републике Српске, надлежан за оцјену њихове уставности и законитости. По мишљењу даваоца иницијативе, оспорени општи акти нису у сагласности са одредбама члана 5, члана 69. ст. 1. и 2, члана 121. и члана 123. Устава Републике Српске, као ни са одредбама чланова 61а и 237. Закона о парничном поступку ("Службени гласник Републике Српске" бр. 58/03, 85/03, 74/05, 63/07,49/09 и 61/13), те чланова 30. и 31. Закона о судовима Републике Српске  („Службени гласник Републике Српске“ бр. 37/12, 44/15 и 100/17). С тим у вези давалац иницијативе указује на Одлуку Уставног суда Републике Српске У-101/14 од 27. априла 2016. године којом је, како наводи, утврђено да члан 6. Закона о судовима Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 37/12 и 44/15) у дијелу који гласи:"...и осигуравају јединствену примјену закона..." није у сагласности са Уставом, а  члан 19. став 1. Правилника о унутрашњем судском пословању ("Службени гласник Републике Српске" број 9/14) није у сагласности са Уставом и Законом о судовима Републике Српске, и то јер је, како се наводи,  Уставни суд оцијенио да  је, сагласно члану 123. Устава,  искључиво Врховни суд, а не сви судови у Републици Српској,  обавезан да обезбиједи јединствену примјену закона, као и да правна схватања заузета на сједницама одјељења виших судских инстанци не могу бити обавезујућег карактера за сва вијећа у саставу тог одјељења, јер се тиме крше уставно начело подјеле власти, као и начело законитости. Међутим, потписници оспорених аката су, како даље наводи давалац иницијативе, и поред наведеног става Уставног суда, оспореним актима, уредили поступање два суда у парничним предметима, а тиче се свих субјеката (судије, парничне странке, пуномоћници странака, законски заступници странака, свједоци, вјештаци, тумачи, пуномоћници за примање писмена) из парничних предмета тога суда, а уз то нагласили и потребу доношења усаглашених одлука иако им је познато, а што је потврђено и поменутом одлуком Уставног суда, да судови не суде на основу судских одлука већ само на основу Устава и закона. Детаљно образлажући на који начин су појединим одредбама оспорених општих аката повријеђене наведене уставне одредбе, али и одредбе Закона о парничном поступку и Закона о судовима, давалац иницијативе предлаже да Суд утврди да оспорени акти нису у сагласности са Уставом и законом те да, до доношења коначне одлуке,  обустави извршење наведених аката.

        У одговору Окружног суда у Бањалуци наводе се разлози због којих су оспорени акти донесени и потписани од стране предсједника Окружног суда у Бањалуци и Основног суда у Бањалуци. Оспоравајући наводе из иницијативе у одговору се, између осталог, наводи да оспорени акти нису општи акти који садрже обавезујућа правна правила, већ да се ради о актима који имају упућујући  карактер односно да се ради о  неформалним актима, због чега и нису објављени у "Службеном гласнику Републике Српске". Уз то, у одговору се наводе и други разлози из којих се, како се наводи, може закључити да су наводи даваоца иницијативе, који се односе на повреде појединих одредаба Устава и закона,  неосновани те предлаже да Суд иницијативу не прихвати односно да “приједлог одбије”.

        У одговору на иницијативу који је доставио Основни суд у Бањалуци оспорени су, такође, наводи даваоца иницијативе као неосновани те је, између осталог, наведено да  оспорени  акти с обзиром на своју садржину немају карактер општег акта за чију би оцјену уставности и законитости, у смислу члана 115. Устава, био надлежан Уставни суд. Наиме, у одговору се наглашава да се ради о неформалним актима, односно да је ријеч о неформалном договору о сарадњи ових судова који нема правно обавезујући карактер, а који је постигнут ради усаглашавања судске праксе, односно  како би се осигурало једнако поступање према грађанима као странкама пред овим судовима те да, с обзиром на наведено, не постоји ни обавеза њиховог објављивања. Имајући у виду да акти чија се уставност и законитост оспорава иницијативом не представљају општи акт, у одговору се предлаже да Суд иницијативу  не прихвати или да је одбаци.

         Меморандум о сарадњи је закључен 5. септембра 2018. године између Основног суда у Бањалуци и Окружног суда у Бањалуци, у циљу испуњења обавеза и одговорности утемељених на одредби члана 6. Закона о судовима Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 37/12, 44/15 и 100/17). Овим актом, који садржи пет тачака, потписници се саглашавају и то, у тачки I да су специфични циљеви сарадње усаглашавање судске праксе, јачање ауторитета суда и процесне дисциплине, те побољшање рада судија у оба суда, уз очување независности сваког од судова и судије појединачно, а у тачки II да ће се ради усаглашавања судске праксе, између осталог, јачати улога предсједника одјељења у смислу праћења судске праксе сагласно члану 17. став 1. Правилника о унутрашњем судском пословању („Службени гласник Републике Српске“ бр. 9/14 и 71/17), јачати улога одјељења у смислу уједначавања судске праксе сагласно одредби члана 18. Правилника о унутрашњем судском пословању и Пословника о раду одјељења, објављивати одлуке суда на веб-страници, подносити захтјев за уједначавање судске праксе у случају кад је у погледу предмета са истоврсним чињеничним и правним основом другостепени суд донио одлуке у којима су изражена различита правна становишта и првостепени предмети по жалби различито ријешени, делегирати "пилот предмете" од стране првостепеног суда другостепеном суду, који ће те предмете рјешавати у разумном року (не дужем од 90 дана), а о одлукама донесеним у "пилот предметима" обавезно упознавати све судије оба суда како би их првостепени суд могао имати у виду при доношењу одлука у сличним правним стварима, те организовати округле столове посредством Центра за едукацију судија и тужилаца Републике Српске ради расправљања о правним питањима процесног и материјалног права, док су у тач. III и IV таксативно наведене активности које је потребно предузети како би се афирмисала начела ефикасности и економичности из члана 10. Закона о судовима Републике Српске, те судови промовисали процесну дисциплину кроз своје одлуке и рад. Тачком V Меморандума је предвиђено да овај акт ступа на снагу даном потписивања од стране овлашћених потписника и да се закључује на неодређено вријеме.

         Смјернице Основног суда у Бањалуци за поступање у парничном поступку донио је Основни суд у Бањалуци на основу члана 6. Закона о судовима Републике Српске  („Службени гласник Републике Српске“ бр. 37/12, 44/15 и 100/17), с циљем обезбјеђења остваривања принципа једнаког поступања у једнаким ситуацијама, обезбјеђења правне сигурности и једнакости грађана пред законом, обезбјеђења пропорционалности у остваривању права и ради унапређења начела ефикасности и економичности утемељених на одредби члана 10. Закона о парничном поступку ("Службени гласник Републике Српске" бр. 58/03, 85/03, 74/05, 63/07,49/09 и 61/13).  Овим смјерницама, које су донесене у складу са судском праксом Основног суда у Бањалуци и Грађанског одјељења Окружног суда у Бањалуци, а сходно пројекту "Унапређење ефикасности правосуђа II" регулише се: улога судије (члан 1), претходно испитивање тужбе и одговора на тужбу (чл. 2. до 5), припремно рочиште (чл. 6. до 11), главна расправа (члан 12), одгоде и одгађања (чл. 13. до 17), заступање (чл. 18. до 20), прекид поступка (члан 21) и снимање рочишта (члан 22). У Смјерницама није назначен датум доношења, нити је прописано када ступају на снагу и од када се примјењују, а потписали су их предсједник Основног суда у Бањалуци и предсједница Окружног суда у Бањалуци.

         Полазећи од  навода садржаних у иницијативи којом је тражена оцјена уставности и законитости оспорених аката, те имајући у виду наводе и разлоге Основног суда у Бањалуци и Окружног суда у Бањалуци, који су садржани у достављеним одговорима, Суд је, у овом предмету, прије свега, размотрио правну природу оспорених аката, с  обзиром на то да ова чињеница представља претходно питање од којег зависи постојање процесних претпоставки за заснивање надлежности Уставног суда.  Имајући у виду да је  чланом 115. Устава Републике Српске, утврђено да Уставни суд одлучује о сагласности закона, других прописа и општих аката са Уставом, те о сагласности прописа и општих аката са законом, Уставни суд је  сагласно наведеним  уставним одредбама надлежан да оцјењује сагласност општих аката са Уставом и законом.

         С тим у вези Суд је имао у виду да су општи акти, у смислу поменутог члана 115. Устава, акти којима се на генералан и апстрактан начин уређују одређени односи, односно да се ради о актима чија су битна обиљежја да се не односе на једно одређено лице или одређену групу лица, већ да одређене односе уређују на општи начин, те да се не исцрпљују једном примјеном на унапријед одређен случај, него остају на снази и послије те примјене  све док се не измијене или укину.

          С обзиром на изложено Суд је утврдио да су оспорени Меморандум и Смјернице, без обзира на форму у којој су донесени,  општи акти за чију је оцјену надлежан Уставни суд, у смислу члана 115. Устава Републике Српске. Оваква оцјена  произлази из  садржине ових аката којима се на општи начин, и то Меморандумом, у појединим његовим тачкама уређује начин поступања Основног суда у Бањалуци и Окружног суда у Бањалуци у циљу  уједначавања судске праксе у парничним предметима који се воде код ових судова, а Смјерницама регулише поступање судија Основног суда у парничним предметима, односно начин вођења парничног поступка од стране судија тог суда, који истовремено обавезује и друге субјекте у парничним предметима (парничне странке, вјештаке, заступнике и пуномоћнике странака). Уз то, ови акти се односе на неодређен број лица и случајева односно предмета,  дјелују за убудуће, дакле не исцрпљују се  једном примјеном на одређеном случају. Поред тога, на основу ових аката наведени судови доносе појединачне акте (пресуде и рјешења)

         Како су оспорени Меморандум и Смјернице општи акти који подлијежу оцјени уставности и законитости у смислу члана 115. Устава,  по оцјени Суда, према одредбама  члана 109. ст. 1. и 2. Устава, постоји обавеза њиховог објављивања у одговарајућем службеном гласилу прије ступања на снагу. Наиме, чланом 109. Устава је утврђено да закони, други прописи и општи акти ступају на снагу најраније осмог дана од дана објављивања, осим ако из нарочито оправданих разлога није предвиђено да раније ступе на снагу (став 1), те да се прије ступања на снагу закони, други прописи и општи акти државних органа објављују у одговарајућем службеном гласилу (став 2).

        Из наведеног, дакле, произлази да су Меморандум и Смјернице морали бити објављени како би се се учинили доступним, да би тек протеком прописаног времена ступили на снагу, односно постали дио правног поретка. Имајући у виду да Меморандум и Смјернице нису могли постати дио правног поретка због чињенице необјављивања, које је саставни дио материјализације правног акта, као елемента његове форме, Суд је оцијенио да исти нису у сагласности са Уставом.

        У вези са наведеним утврђењем Суд је имао у виду да је примарна улога Суда заштита уставности и законитости, односно заштита виталних вриједности на којима почива уставни систем у цјелини, те да се необјављивањем општих аката на прописан начин нарушава интегритет уставноправног система Републике Српске. Суд је, дакле, заузео став да треба интервенисати у случајевима када се поставља питање уставности општег акта који није објављен, а примјењује се и производи правне посљедице. Стога је, у конкретном случају, Суд утврдио да предметни меморандум и смјернице, који нису објављени, у цијелости нису у сагласности са чланом 109. Устава.  

         Приједлог даваоца иницијативе да Суд, до доношења коначне одлуке, обустави примјену оспорених аката ‒ Суд није разматрао, с обзиром на овлашћења Уставног суда прописана чланом 58. став 1. Закона о Уставном суду Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 104/11 и 92/12), јер се захтијева обустава од извршења општих а не појединачног акта или радњи, који су предузети на основу аката чија се уставност и законитост оцјењује.

         Како је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање,  Суд је, на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду Републике Српске, у овом предмету одлучио без доношења рјешења о покретању поступка.

        На основу изложеног одлучено је као у  изреци  ове одлуке.

        Ову одлуку Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.

 

Број: У-79/18

20. децембра 2018. године 

 

ПРЕДСЈЕДНИК

УСТАВНОГ СУДA

Мр Џерард Селман, с.р.

 

Издвојено мишљење судије проф. др Душка Медића

у предмету Уставног суда Републике Српске број: У-79/18

 

Ово мишљење дајем на основу одредбе члана 14. ст. 2. Закона о Уставном суду Републике Српске (Службени гласник Р С бр. 104/11 и 92/12) и члана 31. ст. 5. и 6. Пословника о раду Уставног суда Републике Српске (Службени гласник РС бр. 114/12 и29/13).

Подносилац иницијативе др Милан Благојевић дао је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости Меморандума о сарадњи закљученог 5. 9. 2018. године између Основног суда у Бањој Луци и Окружног суда у Бањој Луци и Смјерница Основног суда у Бањој Луци за поступање у парничном поступку донесених у септембру 2018. године. У иницијативи је предложио да се утврди да ови акти нису у сагласности са Уставом Републике Српске, Законом о парничном поступку и Законом о судовима Републике Српске. Уставни суд Републике Српске (Суд) већином гласова је утврдио да оспорени акти нису у сагласности са Уставом Републике Српске.

Противим се овом ставу Суда са слиједећим образложењем.

Да би општи правни акт ступио на снагу потребно је да буде званично објављен, а потом и да протекне одређени период од момента објављивања до његовог ступања на на снагу (вацатио легис) у коме ће сви адресати на које се односи имати могућност да се упознају са његовом садржином. Устав Републике Српске (Устав) ово изричито тражи да би акт постао дио нашег правног система (члан 109.). Објављивање не представља фазу доношења, али то је чин који одређеном акту омогућава правни живот. Према томе, објављивање је неопходан услов да један општи акт који је донесен у прописаном поступку од стране надлежног органа може да ступи на снагу и да почне његова примјена. Ово захтијева принцип правне сигурности. Општи акт може да буде предмет контроле у уставносудском поступку само ако испуњава наведене услове. Ако овај акт није објављен, он није правно перфектан без обзира на чињеницу да ли је примјењиван или није. Чин примјене му не може дати правни живот, јер примјена није утврђена као услов његовог важења односно ступања на снагу. Примјена не може довести до оснажења акта и не може дати правну снагу нечему што не постоји. Необјављени акти који се примјењују производе одређене посљедице у пракси, али те посљедице нису правне посљедице и за њихово отклањање није надлежан овај Суд. Такав акт не постоји у правном систему као важећи и не може бити ни предмет уставносудске контроле. Другачије поступање суда значи да суд прихвата непоштовање уставних одредби о објављивању и ступању на снагу. Рјешавање спорова који настају у примјени оваквих аката спада у надлежност других државних органа, а превасходно редовних судова. Свако ко је оштећен њиховом примјеном може затражити заштиту својих права пред надлежним органима.

Имајући у виду да Меморандум о сарадњи закључен 5. 9. 2018. године између Основног суда у Бањој Луци и Окружног суда у Бањој Луци и Смјернице Основног суда у Бањој Луци за поступање у парничном поступку донесене у септембру 2018. године нису објављени, они нису ни ступили на правну снагу и нису подложни оцјени уставности и законитости. Суд је, упркос томе, донио одлуку да се утврђује да ови општи акти нису у сагласности са Уставом. Оваквим ставом Суда ови оспорени акти су фактички добили ранг важећих правних прописа који „престају да важе“ даном објављивања ове одлуке, иако ту важност никада нису стекли.

Због свега наведеног сматрам да Суд не може да оцјењује уставност и законитост општих аката који нису ступили на правну снагу на начин утврђен Уставом и да је требао да донесе рјешење да се не прихвата иницијатива за покретање поступка за оцјењивање њихове уставности и законитости.                                                                            

                                                                                                                    Судија

                                                                                                        Проф. др Душко Медић с.р.

 

 

Актуелно
Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
© 2009-2019. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>