Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 37. став 1. тачка д) и члана 61. став 1. тачка д) Закона о Уставном суду Републике Српске (''Службени гласник Републике Српске'' бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 28. новембра 2018. године,  д о н и о  је

                                                           Р Ј Е Ш Е Њ Е

         Не прихвата се иницијатива за покретање поступка за  оцјењивање уставности и законитости члана 31. став 5. Правилника о дисциплинској одговорности полицијских службеника ("Службени гласник Републике Српске" бр. 45/14 и 46/15).

                                                       О б р а з л о ж е њ е

         Александар Арнаут из Бање Луке дао је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости члана 31. став 5. Правилника о дисциплинској одговорности полицијских службеника ("Службени гласник Републике Српске" број 45/14) наводећи да оспорена одредба Правилника, у дијелу којим је прописано да се  дисциплински поступак води и у случају неодазивања свједока који је уредно позван, а свој изостанак није оправдао, није у сагласности са Уставом Републике Српске (чл. 16. став 1. и чл. 19. став 1), Европском конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода (члан 6. ст. 1. и 3. тачка д), те Законом о општем управном поступку ("Службени гласник Републике Српске" број 13/02). Давалац иницијативе указује, између осталог,  на одредбе чланова 3. и 8, члана 9. став 1, чланова 147. и  148. став 1, као и  чланова  162. и 169. Закона о општем управном поступку на чију примјену, како наводи, упућује Закон о полицијским службеницима ("Службени гласник Републике Српске" број 20/14),  који је наведен као правни основ Правилника, али и члан 46. предметног правилника, те закључује да оспорена одредба правилника  у дијелу који се односи на вођење дисциплинског поступка у случају неодазивања свједока који је уредно позван, није у сагласности са наведеним одредбама Закона о општем управном поступку, а самим тим ни са чланом 108. став 2. Устава.

          У одговору који је доставило Министарство унутрашњих послова Републике Српске наведено је, прије свега, да је предметни правилник престао да важи ступањем на снагу Правилника о дисциплинском поступку ("Службени гласник Републике Српске" број 8/17), због чега се предлаже да Суд, на основу члана 57. тачка а) Закона о Уставном суду Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 104/11 и 92/12) обустави поступак. У одговору се, такође,  наводи да је дисциплински оптуженом полицијском службенику омогућено да оправда свој изостанак у дисциплинском поступку, односно да дисциплинска комисија у сваком конкретном случају, сагласно одредбама овог правилника, процјењује оправданост разлога за неодазивање позиву, као и да је дисциплински оптуженом омогућено да активно учествује у дицсиплинском поступку. Доносилац оспореног акта није  се у одговору изјаснио на наводе из иницијативе који се односе на неодазивање свједока у дисциплинском поступку.

         Правилник о дисциплинској одговорности полицијских службеника ("Службени гласник Републике Српске" бр. 45/14 и 46/15) донио је, на приједлог директора полиције, министар унутрашњих послова, на основу члана 109. Закона о полицијским службеницима ("Службени гласник Републике Српске" бр. 20/14) и члана 82. став 2. Закона о републичкој управи ("Службени гласник Републике Српске" бр. 118/08, 11/09, 74/10, 86/10, 24/12 и 121/12). Према оспореном члану 31. став 5. овог правилника, ако се дисциплински оптужени или свједок који су уредно позвани не одазову позиву нити оправдају свој изостанак, поступак се води у њиховом одсуству.

         У поступку разматрања оспореног акта Суд је, прије свега, утврдио да је Правилник о дисциплинској одговорности полицијских службеника, чији је члан 31. став 5. оспорен, престао да важи  на основу члана 53. Правилника о дисциплинском поступку ("Службени гласник Републике Српске" број 8/17), који је ступио на снагу 7. фебруара 2017. године.

         Суд је, такође, утврдио да је Закон о полицијским службеницима ("Службени гласник Републике Српске" број 20/14) на основу кога је донесен оспорени Правилник о дисциплинској одговорности полицијских службеника ‒ престао да важи  на основу члана 176. Закона о полицији и унутрашњим пословима ("Службени гласник Републике Српске" број 57/16), који је ступио на снагу 21. јула 2016. године.

         Имајући у виду да су Правилник о дисциплинској одговорности полицијских службеника, чија је одредба оспорена, и Закон о полицијским службеницима, на основу кога је донесен оспорени акт, престали да важе прије подношења иницијативе, Суд, на основу  37. став 1. тачка д) Закона о Уставном суду Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 104/11 и 92/12) није прихватио иницијативу за покретање поступка за оцјену уставности и законитости оспорене одредбе Правилника о дисциплинској одговорности полицијских службеника ("Службени гласник Републике Српске" бр. 45/14 и 46/15), јер не постоје процесне претпоставке за вођење поступка и одлучивање по закону.

         Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.