Уставни суд РСОдлукеНовости и саопштењаПриступ информацијамаЈавне набавке
Број предмета: U- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 42. став 1. и члана 60. став 1. тач. а), б) и д)  Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске” бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 31. октобра 2018. године,  д о н и о  ј е 

 

О Д Л У К У

 

Утврђује се да члан 4. ст. 4.  и 5, члан 5, члан 7. ст. 1, 2. и 4, те прилози 2, 3. и 4. Правилника о спровођењу континуиране едукације („Службени гласник Републике Српске“ број 59/16) нису у сагласности са Уставом Републике Српске, Законом о здравственој заштити („Службени гласник Републике Српске“ бр. 106/09 и 44/15) и Законом о Републичкој управи („Службени гласник Републике Српске“ бр. 118/08, 11/09, 74/10, 86/10, 24/12, 121/12 , 15/16, 57/16 и 31/18).

Утврђује се да члан 7. став 3. и члан 8. Правилника о спровођењу континуиране едукације („Службени гласник Републике Српске“ број 59/16) нису у сагласности са Уставом Републике Српске, Законом о здравственој заштити („Службени гласник Републике Српске“ бр. 106/09 и 44/15), Законом о здравственим коморама  („Службени гласник Републике Српске“ 35/03) и Законом о Републичкој управи („Службени гласник Републике Српске“ бр. 118/08, 11/09, 74/10, 86/10, 24/12, 121/12, 15/16, 57/16 и 31/18).

Одбија се приједлог за утврђивање неуставности и незаконитости члана 3. став 3. и Прилога 1. Правилника о спровођењу континуиране едукације („Службени гласник Републике Српске“ број 59/16).

 

О б р а з л о ж е њ е

 

            Фармацеутска комора Републике Српске, коју заступа предсједница Јагода Радаковић, поднијела је Уставном суду Републике Српске (у даљем тексту: Суд) приједлог за оцјењивање уставности и законитости члана 3. став 3, члана 4. ст. 4. и 5. и чл. 5, 7. и 8, те Прилога 1. и 2. Правилника о спровођењу континуиране едукације („Службени гласник Републике Српске“ број 59/16). Предлагач истиче да је прописујући на оспорени начин министар здравља и социјалне заштите регулисао шире од надлежности да пропише врсте, програм и трајање континуиране едукације, а како је одређено чланом 94. став 3. Закона о здравственој заштити („Службени гласник Републике Српске“ бр. 106/09 и 44/15). Такође, министар је неовлашћено, евалуацију и акредитацију програма континуиране едукације, повјерио Савјету за здравље, што је у супротности са чланом 8. став 6. Закона о здравственој заштити у дијелу којим регулише надлежност Савјета, те са чланом 8. Закона о здравственим коморама. Предлагач сматра да је на овај начин ресорни министар регулисао супротно члану 90. став 1. тачка 4. и члану 108. Устава.

            У одговору Министарства здравља и социјалне заштите се, уз упућивање на одредбе чл. 21. и 82. став 2. Закона о републичкој управи, чл. 8. и 94. Закона о здравственој заштити и члана 5. Закона о здравственим коморама, констатује да је предметни приједлог неоснован те предлаже његово одбијање.

            Правилник о спровођењу континуиране едукације („Службени гласник Републике Српске“ бр. 59/16) донио је, 8. јула 2016. године, министар здравља и социјалне заштите на основу члана 94. став 3. Закона о здравственој заштити („Службени гласник Републике Српске“ бр. 106/09 и 44/15) и члана 82. став 2. Закона о републичкој управи („Службени гласник Републике Српске“ бр. 118/08, 11/09, 74/10,86/10, 24/12, 121/12 и 16/15).

            Оспореним  чланом 3. став 3. Правилника прописано је да се садржај и услов за врсте континуиране едукације налазе у Прилогу 1. овог правилника и чине његов саставни дио, док су Прилогом 1. прецизирани садржај, и услови одржавања и учешћа на конгресу и конференцији (тачка 1), симпозијуму (тачка 2), годишњем стручном састанку (тачка 3), стручном састанку (тачка 4), семинару (тачка 5), курсу (тачка 6) и онлајн едукацији (тачка 7).

Оспорени члан 4. ст. 4. и 5. одређује да организатор  из  става  3.  овог  члана  прије  почетка  континуиране  едукације којa  се  спроводи  на  територији  Републике  Српске, доставља  Савјету за  здравље захтјев  за  акредитацију  програма,  прилаже  програм и  фото-копију рјешења о регистрацији од надлежног суда, док се захтјев из става 4. овог члана налази у Прилогу 2. овог правилника и чини његов саставни дио. Прилог 2. садржи образац Захтјева за акредитацију програма континуиране едукације (КЕ).    

Оспореним чланом 5. ст. 1‒6. Правилника прописано је: да евалуацију и акредитацију програма спроводи Савјет, да се евалуација из става 1. овог члана заснива на критеријумима за евалуацију,  да се критеријуми из става 2. овог члана налазе у Прилогу 3. овог правилника и чине његов саставни дио, да ће се акредитовати програм који задовољава најмање првих осам критеријума из става 3. овог члана, да се акредитовани програм из става 1. овог члана објављује на интернет страници Министарства здравља и социјалне заштите и страници надлежне здравствене коморе, да евиденцију акредитованих програма води Савјет. Прилог 3. садржи таксативно набројане критеријуме за оцјењивање програма.    

Оспореним чланом 7. ст. 1‒4. Правилника прописано је: да организатор издаје здравственом  раднику  и  здравственом  сараднику увјерење о учествовању у програму континуиране едукације, да се увјерењем  из  става  1.  овог  члана  потврђује учешће  у  програму континуиране едукације, које садржи сљедеће податке: назив и лого организатора континуиране едукације, мјесто и датум одржавања, име и презиме здравственог радника и здравственог сарадника, назив теме, врсту континуиране едукације, број акта и датум акредитације програма, број додијељених бодова и потпис са печатом организатора континуиране едукације, да на основу издатог увјерења, надлежне здравствене коморе врше лиценцирање и релиценцирање, да се изглед увјерења из става  2.  овог члана налази у Прилогу 4. овог правилника и чине његов саставни дио. У Прилогу 4. садржан је образац увјерења о учествовању у програму континуиране едукације.  

Оспореним чланом 8. Правилника прописано је да континуирану едукацију која се спроводи ван територије Републике Српске бодује надлежна комора током лиценцирања и релиценцирања.

Разматрајући оспорени акт Суд је одлучио да, у складу да чланом 42. став 1. Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 104/11 и 92/12), прошири оцјену уставности и законитости Правилника и на његов Прилог 3, којим су прописани критеријуми за оцјењивање програма континуиране едукације, као и Прилог 4. којим је прописан образац увјерења о учествовању у програму континуиране едукације.   

У поступку оцјењивања уставности и законитости оспореног прописивања Суд је имао у виду да је Уставом Републике Српске утврђено: да се уставно уређење Републике темељи, између осталог, на владавини права, те на парламентарној демократији и подјели власти (члан 5. став 1. ал. 4. и 7), да Република, између осталог, уређује и обезбјеђује правни положај предузећа и других организација, њихових удружења и комора (тачка 6. члана 68. Устава који је замијењен Амандманом XXXII на Устав), да се државна власт у Републици организује на начелу подјеле власти (члан 69. став 1), да министарства и други републички органи управе, између осталог, проводе законе и друге прописе и опште акте Народне скупштине (члан 97. став 2), да закони, статути, други прописи и општи акти морају бити у сагласности са Уставом, док прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом (члан 108). Суд је имао у виду да је чланом 90. став 1. тачка 4. Устава, у односу на који предлагач оспорава предметне одредбе Правилника, утврђено да Влада доноси уредбе, одлуке и друга акта за извршавање закона.

            Суд је, такође, узео у обзир да је Законом о здравственој заштити („Службени гласник Републике Српске“ бр. 106/09 и 44/15) прописано: да Влада оснива Савјет за здравље као савјетодавно тијело, да Савјет има седам чланова које именује и разрјешава Влада на период од четири године из реда истакнутих стручњака из појединих грана медицине или стоматологије, уз заступљеност оба пола, а на приједлог министра, да је надлежност Савјета анализа стања у области здравствене заштите, те предлагање и подстицање доношења мјера за унапређење здравствене заштите, планирања, програмирања, развоја, едукације и других питања из здравствене заштите од интереса за Републику (члан 8. ст. 4, 5. и 6), да је континуирана едукација посебан вид стручног усавршавања здравствених радника и здравствених сарадника, која се организује ради стицања знања и вјештина у циљу праћења и примјене савремених научних достигнућа, да континуирану едукацију могу организовати здравствене установе, високошколске установе здравствене струке и удружења из области здравства, а према плану континуиране едукације који се доноси крајем текуће године за наредну годину, као и да министар правилником прописује врсте, програм и трајање континуиране едукације (члан 94).

            Законом о здравственим коморама („Службени гласник Републике Српске“ број 35/03) утврђено је: да су здравствене коморе Републике Српске самосталне, професионалне организације доктора медицине, доктора стоматологије и дипломираних фармацеута, да се на територији Републике Српске организују три Здравствене коморе: Комора доктора медицине, Комора доктора стоматологије и Фармацеутска комора (члан 1), да је дјелатност комора, између осталог, усмјерена нарочито на издавање увјерења (лиценце) за обављање професионалне дјелатности те провјеравање знања и компетентности чланова да се баве својом професијом (члан 5. ал. 1. и 2), да се увјерење о чланству обнавља сваке пете године провјером знања и способности чланова, дефинисаном од стране Коморе, а неопходним за обављање одређене дјелатности, да се поступак и начин провјере знања утврђује општим актом сваке Коморе појединачно и доноси га скупштина сваке Здравствене коморе у складу са законом, а овим правилником Комисија за континуирану едукацију остварује увид у едукацију чланства, тако да се провјера знања врши ванредно само за оне чланове који нису учествовали у континуираној едукацији у временском периоду од пет година на начин који је предвиђен правилником. Скупштина сваке Здравствене коморе дужна је прибавити претходну сагласност Министарства здравља на правилник из претходног става овог члана (члан 8. ст. 1, 4. и 5), да се свака Комора организује и представља самосталан правни субјект, путем својих органа: скупштине, извршног одбора, надзорног одбора, суда части и других тијела у складу са статутом (члан 10).

Суд је, исто тако, узео у обзир да је Законом о Републичкој управи („Службени гласник Републике Српске“ бр. 118/08, 11/09, 74/10, 86/10, 24/12, 121/12 , 15/16, 57/16 и 31/18) прописано да је Републичка управа дио извршне власти Републике Српске која врши послове у оквиру права и дужности Републике (члан 2), да послове управе обављају министарства, републичке управе и републичке управне организације (члан 12), да органи управе доносе правилнике, наредбе, упутства и друге опште акте, а да се правилником разрађују поједине одредбе Закона или прописа Владе (члан 69. ставови 1. и 2), као и да министар, између осталог, доноси прописе из члана 69. став 1. овог закона, те одлучује о другим питањима из дјелокруга министарства (члан 82. став 2). Суд је, такође, имао у виду да је чланом 21. овог закона, између осталог, Министарству здравља и социјалне заштите у надлежност повјерено стручно усавршавање здравствених радника и здравствених сарадника.

Имајући у виду наведене уставне и законске одредбе, Суд је утврдио да одредбом члана 94. став 3. Закона о здравственој заштити, према којој министар правилником прописује врсте, програм и трајање континуиране едукације, законодавац није доносиоцу овог акта повјерио и овлашћење да уреди и одређена друга питања од значаја за спровођење континуиране едукације. Стога, министар, између осталог, није имао овлашћење да регулише поступак и критеријуме на основу којих се врши акредитација програма континуиране едукације, нити да утврди обавезе установа и удружења тј. организатора едукације, због чега је прописујући као у члану 4. ст. 4.  и 5, члану 7. ст. 1, 2. и 4, те прилозима 2. и 4. Правилника, прекорачио своја овлашћења.   

Такође, имајући у виду одсуство овлашћења да регулише поступак и критеријуме за акредитовање програма као и да Закон о здравственој заштити није предвидио могућност да министар здравља и социјалне заштите одређује или разрађује надлежности Савјета за здравље, Суд је утврдио да је ресорни министар поступао мимо својих овлашћења прописујући као у оспореном члану 5. и Прилогу 3. Правилника.

Надаље, имајући у виду да су надлежности здравствених комора прописане Законом о здравственим коморама, а да нормативна овлашћења у погледу поменутих надлежности нису пренесена на ресорног министра, као и да коморе самостално уређују начин и поступак провјере знања неопходног за обављање одређене дјелатности, министар није био овлашћен да коморама одреди обавезе као у члану 7. став 3. и члану 8. Правилника.

Узимајући у обзир изложено Суд је утврдио да се прописивањем из члана 4. ст. 4. и 5, чл. 5, 7. и 8, те прилога 2, 3. и 4. оспореног правилника не разрађују поједине одредбе закона у складу са чланом 69. став 2. Закона о републичкој управи, због чега, супротно принципу уставности и законитости из члана 108. Устава, оно нема основ у релевантним законским прописима. С обзиром, дакле, на то да предметно нормирање нема правни основ у хијерархијски вишем законском акту, оно, супротно члану 97. став 2. Устава, није у функцији провођења закона, те из њега не могу проистицати права и обавезе субјеката права. Уређујући предметну материју на овај начин, ресорни министар је поступио супротно и зајемченим начелима владавине права и подјеле власти из члана 5. став 1. ал. 4. и 7. и члана 69. став 1. Устава.

С обзиром на раније утврђене разлоге неуставности и незаконитости оспореног прописивања у дијелу којим је регулисана надлежност Савјета за здравље, разматрање навода предлагача о његовој неусаглашности са чланом 8. став 6. Закона о здравственој заштити није од уставноправног значаја.

У погледу навода којима се оспорава уставност и законитост члана 3. став 3. и Прилога 1. уз Правилник, Суд је утврдио да су чланом 94. став 3. Закона о здравственој заштити министру здравља и социјалне заштите, између осталог, повјерена нормативна овлашћења у смислу подзаконског уређења врста континуиране едукације. С тим у вези, а узимајући у обзир чланом 21. Закона о републичкој управи утврђену надлежност  Министарства здравља и социјалне заштите у области стручног усавршавања здравствених радника и здравствених сарадника, ресорни министар је, према оцјени Суда, био надлежан да на начин као оспореним чланом 3. став 3. и Прилогом 1. Правилника, разради одредбе Закона о здравственој заштити када је регулисање врста континуиране едукације у питању. Нису основани наводи према којима је овакво нормирање у супротности са овлашћењима комора, јер су, сходно члану 8. ст. 1. и 4. Закона о здравственим коморама, оне овлашћене да дефинишу поступак и начин провјере знања својих чланова неопходног за обављање одређене дјелатности, али не и да утврде начин бодовног вредновања њиховог учешћа на континуираним едукацијама.

Суд није разматрао неусаглашеност оспореног прописивања са чланом 90. став 1. тачка 4. Устава, јер је њиме, у погледу извршења закона, утврђена надлежност Владе интегрално, а не надлежност министарстава појединачно, због чега се наводи предлагача не могу довести у контекст овог уставног јемства.

На основу изложеног Суд је одлучио као у изреци ове одлуке.

Ову одлуку Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, Ирена Мојовић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.

Број: У-47/17

31. октобра 2018. године 

 

ПРЕДСЈЕДНИК

УСТАВНОГ СУДA

Мр Џерард Селман, с.р.

 

 

 

Актуелно
28.11.2018.
Саопштење за јавност са 237. сједнице Уставног суда Републике Српске

27.11.2018.
Дневни ред 237. сједнице Уставног суда Републике Српске

31.10.2018.
Саопштење за јавност са 236. сједнице Уставног суда Републике Српске

30.10.2018.
Дневни ред 236. сједнице Уставног суда Републике Српске

26.9.2018.
Саопштење за јавност са 235. сједнице Уставног суда Републике Српске

25.9.2018.
Дневни ред 235. сједнице Уставног суда Републике Српске

24.9.2018.
Саопштење за јавност са 118. сједнице Вијећа за заштиту виталног интереса

24.9.2018.
Дневни ред 118. сједнице Вијећа за заштиту виталног интереса

Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
© 2009-2018. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>