Уставни суд РСОдлукеНовости и саопштењаПриступ информацијамаЈавне набавке
Број предмета: U- / Кључна ријеч:
Година подношења иницијативе: Период окончања поступка: -
Садржани појмови:
 
У поља 'Број предмета' подаци се уносе у формату xxx/yy, гдје је xxx број предмета, а yy година подношења иницијативе.
У поље 'Кључна ријеч' уноси се једна или више ријечи на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница), како би се пронашле све одлуке које у тексту садрже те ријечи.
Није неопходно попунити сва поља. Кликом на дугме 'Прикажи' добићете све одлуке које задовољавају горње критеријуме.
   ||

 Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске, члана 37. став 1. тачка д), члана 40. став 5. и члана 61. став 1. тачка г) и д) Закона о Уставном суду Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске” бр. 104/11 и 92/12), на сједници одржаној 27. јуна 2018. године, донио је

 

Р Ј Е Ш Е Њ Е

 

Не прихвата се иницијатива за оцјењивање уставности и законитости члана 16. Одлуке о комуналној накнади („Службени гласник Града Бијељина" број 5/17).

Не прихвата се иницијатива за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости Одлуке о комуналној накнади („Службени гласник Општине Бијељина" бр. 10/11, 24/11 и 9/12).

 

О б р а з л о ж е њ е

 

Бранко Лазаревић и Перица Глигић из Бијељине дали су Уставном суду Републике Српске иницијативу (у поднеску означена као приједлог) за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости Одлуке о комуналној накнади број: 01-022-46/11 од 18. маја 2011. године („Службени гласник Општине Бијељина" бр. 10/11, 24/11 и 9/12), коју је донијела Скупштина Општине Бијељина, и члана 16. Одлуке о комуналној накнади број: 01-022-26/17 од 09. марта 2017. године („Службени гласник Града Бијељина" број 5/17), коју је донијела Скупштина Града Бијељина. У образложењу је наведено да је Одлука о комуналној накнади („Службени гласник Општине Бијељина" бр. 10/11, 24/11 и 9/12) донесена на основу члана 15. Закона о комуналним дјелатностима („Службени гласник Републике Српске“ бр. 11/95, 18/95 и 51/02), који је престао да важи ступањем на снагу новог Закона о комуналним дјелатностима („Службени гласник Републике Српске“ број 124/11), те да је надлежни орган управе, сходно члану 8. ове одлуке, обвезницима плаћања комуналне накнаде рјешењем одређивао висину ове накнаде од маја 2011. године до марта 2017. године. Такође, истакнуто је да је поменута одлука престала да важи доношењем нове Одлуке о комуналној накнади („Службени гласник Града Бијељина" број 5/17). Стога, даваоци иницијативе сматрају да је овакво поступање доносиоца оспорених одлука незаконито, односно да су рјешења о висини комуналне накнаде донесена у наведеном периоду незаконита, јер је доносилац оспорених аката био дужан да ступањем на снагу Закона о комуналним дјелатностима („Службени гласник Републике Српске“ број 124/11), сагласно члану 41. овог закона, усклади своје прописе у овој области са одредбама тог закона. С тим у вези, даваоци иницијативе сматрају да су прописивањем из члана 16. Одлуке о комуналној накнади („Службени гласник Града Бијељина" број 5/17) нарушене гаранције из члана 110. Устава Републике Српске. Предлажу да Суд утврди да оспорено нормирање није у сагласности са Законом о комуналним дјелатностима и чланом 108. Устава Републике Српске.

У одговору уз достављену документацију, који је Уставном суду доставила Скупштина Града Бијељина оспорени су наводи из иницијативе. Притом се, указује на садржину члана 15. Закона о комуналним дјелатностима („Службени гласник Републике Српске“ бр. 11/95, 18/95 и 51/02) и члана 22. Закона о комуналним дјелатностима („Службени гласник Републике Српске“ број 124/11), те закључује да је у питању прописивање обавезе плаћања комуналне накнаде за коришћење објеката и уређаја заједничке комуналне потрошње, која је Одлуком о комуналној накнади („Службени гласник Општине Бијељина" бр. 10/11, 24/11 и 9/12) и прописана, па сматрају да није било потребе за њеним усклађивањем са Законом. Наглашава се да је законодавац потоњим законом прописао обавезу јединица локалне самоуправе да у одређеном року донесу одлуке које се односе на области и новине установљене новим законом, те да се та обавеза односи на јединице локалне самоуправе које ову материју нису регулисале. Такође се, истиче да је према члану 43. Закона о комуналним дјелатностима („Службени гласник Републике Српске“ број 124/11) престао да важи Закон о комуналним дјелатностима („Службени гласник Републике Српске“ бр. 11/95, 18/95 и 51/02), као и да законодавац овим законом није прописао да престају да важе и подзаконски акти донесени на основу њега. Сматрајући да су рјешења донесена на основу Одлуке која је престала да важи законита, те да члан 16. Одлуке о комуналној накнади („Службени гласник Града Бијељина" број 5/17) није несагласан са Законом, предлажу да Суд не прихвати дату иницијативу.    

Одлуку о комуналној накнади („Службени гласник Општине Бијељина" бр. 10/11, 24/11 и 9/12) донијела је Скупштина Општине Бијељина на основу члана 15. Закона о комуналним дјелатностима („Службени гласник Републике Српске“ бр. 11/95, 18/95 и 51/02), члана 30. Закона о локалној самоуправи („Службени гласник Републике Српске“ бр. 101/04, 42/05 и 118/05) и члана 35. Статута општине Бијељина („Службени гласник Општине Бијељина" бр. 5/05, 6/05 и 6/06).

Овом одлуком утврђује се обавеза плаћања комуналне накнаде за коришћење објеката и уређаја заједничке комуналне потрошње, прописују основе и мјерила на основу којих се одређује висина комуналне накнаде и коришћење средстава остварених по основу комуналне накнаде на подручју општине Бијељина (члан 1). Одредбама ове одлуке одређени су обвезници плаћања комуналне накнаде (члан 2), основ за њен обрачун (члан 3), начин утврђивања висине комуналне накнаде за један мјесец (чл. 4. и 5), прикупљање и утрошак тих средстава (члан 6), те дефинисан програм одржавања и модернизације комуналних објеката и уређаја заједничке комуналне потрошње и комуналних услуга (члан 7). Затим, прописано је: да висину комуналне накнаде утврђује рјешењем општински орган управе надлежан за стамбено-комуналне послове, против којег је допуштена жалба и подноси се начелнику општине у року од 15 дана од дана пријема рјешења (члан 8), начин плаћања накнаде и престанак ове обавезе (чл. 9. до 11), начин утврђивања корисне површине објеката и граница грађевинских зона (чл. 12. и 13), објекти и лица који не подлијежу овој обавези (члан 14), надзор над провођењем одлуке, те да ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику општине Бијељина", а примјењиваће се од 1. јануара 2012. године (чл. 15. до 17). 

Одлуку о комуналној накнади („Службени гласник Града Бијељина" број 5/17) донијела је Скупштина Града Бијељина на основу члана 22. Закона о комуналним дјелатностима („Службени гласник Републике Српске“ број 124/11), члана 39. став 2. тачка 2. Закона о локалној самоуправи („Службени гласник Републике Српске“ број 97/16) и члана 38. став 2. тачка б) Статута Града Бијељина („Службени гласник Града Бијељина" бр. 8/13, 27/13 и 30/16).

Овом одлуком утврђује се обавеза плаћања комуналне накнаде за коришћење објеката и уређаја заједничке комуналне потрошње, прописују основе и мјерила на основу којих се одређује висина комуналне накнаде и коришћење средстава остварених по основу комуналне накнаде на подручју града Бијељина (члан 1). Обвезници плаћања комуналне накнаде одређени су чланом 2. Одлуке, а чланом 3. када настаје обавеза плаћања ове накнаде и дужности обвезника накнаде. Основ за обрачун и мјерила за плаћање комуналне накнаде прописани су чланом 4. ове одлуке. Начин утврђивања висине комуналне накнаде за један мјесец прописан је чл. 5. и 6. Одлуке. Прикупљање и утрошак прикупљених средстава предвиђен је чланом 7. ове одлуке, док је чланом 8. дефинисан програм одржавања и модернизације комуналних објеката и уређаја заједничке комуналне потрошње и комуналних услуга. Према члану 9. Одлуке, висину комуналне накнаде рјешењем утврђује општински орган управе надлежан за комуналне послове, против којег се може изјавити жалба Министарству за просторно уређење, грађевинарство и екологију у року од 15 дана од дана пријема рјешења путем Одјељења за стамбено-комуналне послове и заштиту животне средине Града Бијељина. Начин плаћања комуналне накнаде и дужност обвезника комуналне накнаде регулисани су чл. 10. и 11. Одлуке, док је начин утврђивања корисне површине објеката и граница грађевинских зона регулисан чл. 12. и 13. Одредбама члана 14. Одлуке прописано је који објекти и лица не подлијежу овој обавези. Провођење ове одлуке и надзор над њеном примјеном, према члану 15. врши орган градске управе надлежан за комуналне послове. Оспореним чланом 16. Одлуке прописано је да сва рјешења која су раније издата обвезницима плаћања комуналне накнаде у складу са Одлуком о комуналној накнади („Службени гласник Општине Бијељина" бр. 10/11, 24/11 и 9/12), а која нису у супротности са овом одлуком, остају на снази. Одредбама чланова 17. и 18. Оспорене одлуке, прописано је да њеним ступањем на снагу престаје да важи Одлука о комуналној накнади („Службени гласник општине Бијељина" бр. 10/11, 24/11 и 9/12), и да ова одлука ступа  на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Општине Бијељина".             

Одредбама Устава Републике Српске у односу на које даваоци иницијативе оспоравају наведене опште акте утврђено је да закони, статути, други прописи и општи акти морају бити у сагласности са Уставом и да прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом (члан 108), те да закони, други прописи и општи акти не могу имати повратно дејство, док се само законом може одредити да поједине његове одредбе, ако то захтијева општи интерес утврђен у поступку доношења закона, имају повратно дејство (члан 110. ст. 1. и 2).    

Приликом оцјењивања уставности и законитости оспореног члана 16. Одлуке о комуналној накнади („Службени гласник Града Бијељина" број 5/17), Суд је, поред цитираних уставних одредби, имао у виду да је одредбом члана 102. став 1. тач. 2. и 6. Устава утврђено да општина преко својих органа, у складу са законом, уређује и обезбјеђује обављање комуналних дјелатности и извршава законе, друге прописе и опште акте Републике чије извршавање је повјерено општини. Надаље, према члану 39. став 2. тачка 10. Закона о локалној самоуправи („Службени гласник Републике Српске“ број 97/16) у надлежности скупштине јединице локалне самуправе је и да доноси одлуке о комуналним  таксама и другим јавним приходима, када је овлашћена законом, а чланом 74. тачка 3. подтачка 4. истог закона је прописано да су накнаде приходи и примици јединице локалне самуправе, који укључују и накнаде за коришћење објеката и уређаја заједничке комуналне потрошње. 

Поред тога, Законом о комуналним дјелатностима („Службени гласник Републике Српске“ број 124/11) прописано је: да се дјелатностима заједничке комуналне потрошње, у смислу овог закона, сматрају: чишћење јавних површина у насељеним мјестима, одржавање, уређивање и опремање јавних зелених и рекреационих површина, одржавање јавних саобраћајних површина у насељеним мјестима, одвођење атмосферских падавина и других вода са јавних површина, јавна расвјета у насељеним мјестима и дјелатност зоохигијене (члан 2. став 1. тач. к), л), љ), м), н) и њ), које су дефинисане као комуналне услуге и производи који се могу дефинисати и измјерити, али које није могуће посебно наплатити од сваког корисника комуналне услуге према количини стварно извршене комуналне услуге или коришћењу (члан 3. тачка р); да скупштина јединице локалне самуправе, у складу са овим законом, прописује обавезу плаћања комуналне накнаде за коришћење објеката и уређаја заједничке комуналне потрошње (члан 22. став 1); да се одлуком скупштине јединице локалне самуправе којом се уводи обавеза плаћања комуналне накнаде одређују основи и мјерила којима се утврђује висина накнаде, зависно од степена опремљености насеља комуналним објектима и уређајима заједничке комуналне потрошње и квалитета и стандарда комуналних производа и услуга (члан 22. став 2); да се комунална накнада одређује према јединици изграђене корисне површине (м2) за стамбени, пословни и помоћни простор и објекте друштвеног стандарда (члан 23); да су обвезници накнаде из члана 23. овог закона власници стамбеног, пословног или другог простора, носиоци станарског права, закупци стамбеног, пословног или другог простора, односно физичка и правна лица која су корисници објеката и уређаја заједничке комуналне потрошње (члан 24); те да се висина комуналне накнаде утврђује рјешењем органа јединице локалне самуправе надлежног за комуналне послове, и да се против рјешења из става 1. овог члана може изјавити жалба Министарству за просторно уређење, грађевинарство и екологију (члан 25). 

Полазећи од наведеног Суд је оцијенио да је оспорени члан 16. Одлуке о комуналној накнади („Службени гласник Града Бијељина" број 5/17), у сагласности са Законом о комуналним дјелатностима („Службени гласник Републике Српске“ број 124/11) и Уставом Републике Српске. Наиме, по оцјени Суда, доносилац ове одлуке је овлашћен да у складу са законом пропише обавезу плаћања комуналне накнаде за коришћење објеката и уређаја заједничке комуналне потрошње за обвезнике ове накнаде, тј. власнике стамбеног, пословног и помоћног простора и објекта друштвеног стандарда, и да висину те накнаде утврди рјешењем органа јединице локалне самуправе надлежног за комуналне послове, према основима и мјерилима регулисаним овом одлуком, против којег се може изјавити жалба Министарству за просторно уређење, грађевинарство и екологију у року од 15 дана од дана пријема рјешења путем Одјељења за стамбено-комуналне послове и заштиту животне средина Града Бијељина. На основу наведеног Суд је оцијенио да је доносилац, сагласно наведеним законским овлашћењима, чланом 16. предметне одлуке уредио затечену правну ситуацију у вријеме доношења Одлуке, којом се искључиво регулише дужност обвезника у погледу висине   комуналне накнаде на дан ступања на снагу Одлуке. Стога, имајући у виду да према одредби члана 110. Устава закони, други прописи и општи акти не могу имати повратно дејство и да се само законом може одредити да поједине његове одредбе, ако то захтијева општи интерес утврђен у поступку доношења закона, имају повратно дејство, Суд је оцијенио да нормирањем из оспорене одредбе члана 16. Одлуке није повријеђен уставни принцип забране повратног дејства норме.  

С обзиром на то да је у току претходног поступка правно стање потпуно утврђено и прикупљени подаци пружају поуздан основ за одлучивање, Суд је на основу члана 40. став 5. Закона о Уставном суду о уставности и законитости оспорене одредбе члана 16. ове Одлуке одлучио без доношења рјешења о покретању поступка.

У претходном поступку разматрања иницијативе и оспорене Одлуке о комуналној накнади („Службени гласник Општине Бијељина" бр. 10/11, 24/11 и 9/12) Суд је утврдио да је Закон о комуналним дјелатностима („Службени гласник Републике Српске“ бр. 11/95, 18/95 и 51/02), који је означен као правни основ ове одлуке, престао да важи ступањем на снагу Закона о комуналним дјелатностима („Службени гласник Републике Српске“ број 124/11), као и да је оспорена одлука престала да важи ступањем на снагу Одлуке о комуналној накнади („Службени гласник Града Бијељина" број 5/17).

С обзиром на то да су Закон о комуналним дјелатностима, који је назначен као правни основ за доношење оспорене одлуке, као и Одлука о комуналној накнади („Службени гласник Општине Бијељина" бр. 10/11, 24/11 и 9/12) престали да важе прије подношења иницијативе за оцјењивање уставности и законитости ове одлуке, Суд је оцијенио да, сагласно члану 37. став 1. тачка д) Закона о Уставном суду Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 104/11 и 92/12), нису испуњене процесне претпоставке за вођење поступка и одлучивање.  

На основу изложеног Суд је одлучио као у изреци овог рјешења.

Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда мр Џерард Селман и судије: Миленко Араповић, Војин Бојанић, Амор Букић, Златко Куленовић, проф. др Душко Медић, проф. др Марко Рајчевић и академик проф. др Снежана Савић.                                                                         

Број: У-75/17

27. јуна 2018. године 

 

ПРЕДСЈЕДНИК

УСТАВНОГ СУДA

Мр Џерард Селман, с.р.

 

 

Актуелно
28.11.2018.
Саопштење за јавност са 237. сједнице Уставног суда Републике Српске

27.11.2018.
Дневни ред 237. сједнице Уставног суда Републике Српске

31.10.2018.
Саопштење за јавност са 236. сједнице Уставног суда Републике Српске

30.10.2018.
Дневни ред 236. сједнице Уставног суда Републике Српске

26.9.2018.
Саопштење за јавност са 235. сједнице Уставног суда Републике Српске

25.9.2018.
Дневни ред 235. сједнице Уставног суда Републике Српске

24.9.2018.
Саопштење за јавност са 118. сједнице Вијећа за заштиту виталног интереса

24.9.2018.
Дневни ред 118. сједнице Вијећа за заштиту виталног интереса

Претраживање


Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
© 2009-2018. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења
html>