Уставни суд РСОдлукеНовости и саопштењаПриступ информацијамаЈавне набавке
Саопштење за јавност са 284. сједнице Уставног суда Републике Српске

    Бања Лука, 29. јун 2022.

     

    САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ СА 284. СЈЕДНИЦЕ

    УСТАВНОГ СУДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

     

    У Бањој Луци је данас, 29. јуна 2022. године, одржана Двије стотине и осамдесет и четврта редовна сједница Уставног суда Републике Српске (у даљњем тексту: Уставни суд) на којој је, у складу са Уставом и законом утврђеним надлежностима овога Суда, одлучивано о уставносудским предметима који се тичу сагласности закона, других прописа и општих аката са Уставом, односно сагласности прописа и општих аката са законима Републике Српске, као и о другим стварима из области пословања Уставног суда.

    На данашњој сједници Уставни суд је, између осталих одлука, донио и одлуку у предмету број У-53/21. Овом одлуком Уставни суд је утврдио да Правилник о тестирању запослених у градској управи Града Бањалука није у саглсности са Уставом и Законом о локалној самоуправи. Неуставност наведеног акта очитује се у томе, закључио је Уставни суд, што је Градоначелник Града Бањалука његовим доношењем изашао из оквира својих законских овлашћења чиме је повриједио релевантну одредбу Закона о локалној самоуправи и уставно начело законитости аката, што овај нормативни акт у цијелини чини неуставним са формално правног аспекта.

    Уставни суд је такође донио и одлуку број У-54/21 којом је утврђено да Одлука о кредитном задужењу Општине Гацко није у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о задуживању, дугу и гаранцијама Републике Српске. Оспореном одлуком, наиме, није прописана врста кредитног задужења, камата и други елементи одлуке који су прописани Законом, а не постоје ни докази о сагласности Министарства финансија Републике Српске за кредитно задужење, те испуњеност појединих процедуралних услова за њено доношење. Уставни суд је стога оцијенио да оспорена одлука није сагласна са законом и да, посљедично томе, није у сагласности ни са уставним начелом законитости аката.

    На истој сједници Уставни суд је донио и одлуку у предмету број У-56/21 којом је утврђено да члан 4. Одлуке о комуналним таксама Града Бањалука није у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о комуналним таксама. Oспореним нормама касираног члана прописана су правила ослобађања од плаћања комуналних такси. Према оцјени Уставног суда, неуставност и незаконитост укинутих одредаба произлази из тога што је релевантним законом одређена обавеза јединица локалне самоуправе да у року од 90 дана од дана ступања на снагу истог закона ускладе своје одлуке о комуналним таксама са законском одредбом, а што Скупштина Гарада Бањалука није учинила и тако усагласила оспорене одредбе са наведеном одредбом закона. Тиме је, уједно, доносилац предметног нормативног акта повриједио и уставно начело законитости.

    Напосљетку, Уставни суд је донио и одлуку у предмету број У-61/21 којом је утврђено да дио члана 5. тачка 7) подтачка б) који гласи „... интерни ревизор ...“ Колективног уговора за запослене у градској управи Града Бијељина није у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о службеницима и намјештеницима у органима јединице локалне самоуправе. Неуставност и незаконитост укинутог дијела наведене одредбе очитује се у томе што поменутим законом радно мјесто „интерни ревизор“ у јединици локалне самоуправе улази у групу извршилачких радних мијеста, док је оспореним прописивањем исто радно мјесто сврстано у седму платну групу – послови на руководећим радним мјесто. Сходно томе, Уставни суд је и у овом случају констатовао да је, због утврђене несагласности подзаконског акта са одредбом закона, дошло до повреде уставног начела законитости.

    Уставни суд је, поред наведених одлука, донио одлуке и у предметима број У-20/21, У-23/21, У-49/21, У-62/21 и У-66/21 којим су одбачени приједлози, односно нису прихваћене иницијативе за оцјењивање уставности појединих одредаба Закона о високом образовању, Закона о играма на срећу и Закона о заштити становништва од заразних болести, те уставности и законитости појединих подзаконских општенормативних аката. Уставни суд је, напосљетку, у предмету број У-52/21 донио рјешење којим је обуставио поступак оцјене уставности и законитости оспорене одредабе подзаконског акта, јер су престали постојати процесни разлози за његово даљње вођење.

    Уставни суд је, такође, поред наведених уставносудских питања одлучивао и о другим питањима из домена свога пословања.

       
      Претраживање


      Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
      © 2009-2020. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења