Бања Лука, 25. маj 2022.

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ СА 283. СЈЕДНИЦЕ

УСТАВНОГ СУДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Данас, 25. маja 2022. године, у Бањој Луци је одржана Двије стотине и осамдесет и трећа сједница Уставног суда Републике Српске (у даљњем тексту: Уставни суд) на којој је одлучивано, у складу са Уставом и законом утврђеним надлежностима овога суда, о сагласности закона, других прописа и општих аката са Уставом, односно о сагласности прописа и општих аката са законима Републике Српске.

Између осталих одлука које су усвојене на данашњој сједници, Уставни суд је донио и одлуку у предмету број У-50/21 којом је, између осталог, утврђено да члан 21. тачка 3. Уредбе о управљању амбалажом и aмбалажним отпадом, у дијелу који гласи: „три запослена радника са високом стручном спремом“, није у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о управљању отпадом. Наиме, Влада Републике Српске, као доносилац оспорене уредбе, укинутим је дијелом наведене одредбе одредио да оператер амбалажног отпада мора имати у сталном радном односу најмање три запослена радника са високом стручном спремом, иако је законом одређено да правно лице или подузетник који обавља послове управљања отпадом мора имати најмање једно стално запослено квалификовано лице. Оваквим нормирањем Влада је, према оцјени Уставног суда, прекорачила границе својих овлашћења, јер је прописала строжије услове од оних утврђених законом, а који се, дакле, тичу обавезе запошљавања минималног броја радника и степена њиховог обаровања. Нормативним регулисањем спорног питања од стране Владе на овај начин дошло је, према утврђењу Уставног суда, до повреде уставних начела владавине права и подјеле власти.

Уставни суд је, такође, донио и одлуку у предмету број У-9/22, којом је утврдио да члaн 22. тачка а) подтачке 1) и 3) Правилника о начину оснивања и одржавања катастра непокретности Републике Српске није у сагласности са Уставом, Законом о премјеру и катастру Републике Српске и Законом о републичкој управи. Уставни суд је утврдио неуставност наведених одредаба, којим је прописано да је Република Српска носилац права на аутопутевима, брзим путевима, магистралним и регионалним путевима, као и да је јединица локалне самоуправе носилац права на локалним и некатегорисаним путевима, улицама, насељима и трговима, јер је доносилац оспореног правилника, в.д. директор Републичке управе за геодетске и имовинскоправне послове, прекорачио овлашћења која су му дата законом. Према оцјени Уставног суда, дакле, доносилац правилника је прописујући на оспорени начин интервенисао у законодавној области, јер је оспорене одредбе овог подзаконског акта ставио у функцију основа за упис права својине Републике Српске и јединица локалне самоуправе. Имајући у виду да оспорене одредбе нису у сагласности са наведеним законима, Уставни суд је констатовао да су њиховим прописивањем истовремено повријеђена и уставна начела владавине права, подјеле власти и уставности и законитости.

Уставни суд је, поред наведених одлука, донио одлуке и у предметима број У-22/21, У-35/21, У-41/21, У-47/21 и У-48/21, а којим су одбачени, односно одбијени приједлози, те нису прихваћене иницијативе за покретање поступка за оцјену уставности појединих оспорених одредаба Закона о премјеру и катастру Републике Српске, Закона о парничном поступку и Закона о играма на срећу, односно за оцјену уставности и законитости подзаконских општенормативних аката и њихових норми. Уставни суд је, напосљетку, у предметима број У-6/21 и У-14/21 донио рјешења којима је обуставио уставносудски поступак оцјене оспорених одредаба подзаконских аката, јер су престали постојати процесни разлози за њихово даљње вођење.