Бања Лука, 23. децембар 2020.
САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ СА 264. СЈЕДНИЦЕ
УСТАВНОГ СУДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Данас, 23. децембра 2020. године, у Бањој Луци је одржана Двије стотине и шездесет и четврта сједница Уставног суда Републике Српске (у даљњем тексту: Уставни суд) на којој је, у складу са Уставом и законом утврђеним надлежностима овога Суда, одлучивано о сагласности закона, других прописа и општих аката са Уставом, односно о сагласности прописа и општих аката са законима Републике Српске.
- Устави суд је на овој сједници, поред осталих одлука, донио одлуку у предмету број У-5/20 којом је утврдио да члан 1. ст. 1. и 2. и члан 7. став 2. Закона о измјенама и допунама Закона о стварним правима нису у сагласности са Уставом Републике Српске. Овај закон Народна скупштина је донијела, између осталих разлога, и због тога што је Уставни суд одлуком број У-27/14 касирао поједине одредбе претходног Закона о измјенама и допунама Закона о стварним правима. Одредбом члана 1. став 1. сада оспореног закона законодавац је прописао да се брише ранија одредба коју је Уставни суд наведеном одлуком оцијенио неуставном и која је, сходно закону, престала да буде дио правног система даном објављивања исте одлуке, односно од 10. марта 2016. године. Таквом одредбом, утврдио је Уставни суд, којом се брише одредба која је од наведеног датума престала да важи, нарушено је уставно начело владавине права које подразумјева, између осталог, поступање у складу са Уставом, те поштовање одлука судова. Такође, брисањем непостојеће правне норме доведена је у питање и уставна одредба члана 119. став 1, према којој су одлуке Уставног суда оптеобавезне и извршне на територији Републике. Надаље, оспореном одредбом става другог члана 1. овога закона, којом се прописује претварање права усправљања, коришћења и располагања на непокретносима у друштвеној, односно државној својини, у право својине само за одређене носиоце тога права, прекршен је, према оцјени Уставног суда, принцип правне сигурности, као један од основних сегмената уставног начела владавине права. Оваквим прописивањем, сматра Уставни суд, занемарују се стечена права својине свих оних правних субјеката који нису наведени у оспорној одредби, чиме су нарушене наведене темељне вриједности на којима почива уставно уређење Републике Српске. И на концу, повреду истих уставних гаранција Уставни суд је утврдио у и односу на одредбу истог закона којом се одређује да ће се незавршени поступци окончати по одредбама оспореног закона, јер лица која су пред надлежним органом управе започела поступке за остваривање својих права у складу са раније важећим одредбама нису могла да предвиде да њихова права на непокретностима неће бити утврђивана због наведених измјена законских одредаба.
- Уставни суд је на данашњој сједници донио и одлуку у предмету број У-102/19 којом је утврђено да Правилник о поступку избора, именовања и разрјешења декана организационих јединица Универзитета у Источном Сарајеву, као и правилници о измјенама и допунама овога Правилника, које је донио Сенат Универзитета у Источном Сарајеву, нису у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о високом образовању. Неуставност наведених нормативних аката Уставни суд је утврдио сходно томе што су питања која се односе на поступак именовања и разрјешења декана организационих јединица универзитета материја која се уређује искључиво статутом универзитета. Законодавац, дакле, није дао овлашћење сенату иниверзитета да било којим другим подзаконским актом, па тако ни правилником, регулише поступак именовања и разрјешења декана организационих једница универзитета у Републици Српској. Имајући у виду, стога, да предметни општи акти нису у сагласности са Законом о високом образовању, тиме је истовремено оспореним прописивањем дошло до повреде уставног начела законитости.
- Уставни суд је, поред наведених одлука, донио одлуке и у предметима број У-95/19, У-97/19, У-99/19, У-104-37/19, У-109/19 и У-110/19 којим су одбијени приједлози, односно нису прихваћене иницијативе за покретање поступка за оцјењивање уставности појединих одредаба Закона о основном васпитању и образовању, Закона о судовима и Закона о привредним друштвима, као и оцјену одређених подзаконских нормативних аката. Напосљетку, у предметима број У-75/19, У-77/19, У-78/19, У-80/19, У-81/19 и број У-96/19 Уставни суд је донио рјешења којим је обуставио уставносудске поступке, јер су престали постојати процесни разлози за њихово даљње вођење.