Бања Лука, 15. јул 2020.

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ СА 259. СЈЕДНИЦЕ

УСТАВНОГ СУДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Данас, 15. јула 2020. године, у Бањој Луци је одржана Двије стотине и педесет и девета сједница Уставног суда Републике Српске (у даљњем тексту: Уставни суд) на којој је, у складу са Уставом и законом утврђеним надлежностима овога Суда, одлучивано о сагласности закона, других прописа и општих аката са Уставом, односно о сагласности прописа и општих аката са законима Републике Српске.

- Уставни суд је на овој сједници, између осталих одлука, донио и одлуку у предмету број У-17/19 којом је утврђено да члан 21. став 1, 2. и 3. Одлуке о комуналном реду на подручју Града Зворник није у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о комуналним дјелатностима. Неуставност наведених одредаба Уставни суд је утврдио темељем тога што се из садржаја оспорених норми не може на недвосмислен начин утврдити који субјекти се сматрају корисницима комуналне услуге у смислу Закона, тј. ко има обавезу закључити уговор о коришћењу комуналне услуге са даваоцем услуге. Овако дефинисане норме од стране доносиоца оспореног акта адресате доводи у стање правне несигурности супротно уставној гаранцији владавине права. Неуставност одлуке се такође огледа и у томе што је једном од касираних норми прописана обавеза плаћања одвоза комуналног отпада на начин који је супротан релевантној одредби Закона, чиме је дошло до повреде уставног начела законитости.

- Устави суд је донио такође и одлуку број У-57/19 којом је утврдио да члан 7. тачка 4. Правилника о унутрашњој организацији и пословању јавних тужилаштава Републике Српске није у сагласности са Уставом Републике Српске, Законом о јавним тужилаштвима Републике Српске и Законом о кривичном поступку Републике Српске. Спорном одредбом је прописано да главни републички тужилац има право да укида незакониту одлуку тужиоца и даје обавезујућа упутства за даљи рад на предмету у коме је таква одлука донесена. Главни републички тужилац, као доносилац оспореног подзаконског акта, према оцјени Уставног суда, изашао је из оквира својих законских овлашћења те тако повриједио уставно начело законитости. Наиме, релевантне одредбе закона не садрже овлашћење за главног републичког тужиоца да приликом надзора укида одлуке тужилаца. Обавезујућа упутства која може да даје главни републички тућилац приликом вршења надзора окружних тужилаштава не садрже овлашћење за његово интервенисање на начин да укида појединачне одлуке тужилаца, односно не могу се тумачити на тако екстензиван начин.

- Уставни суд је, поред наведених одлука, донио одлуке и у предметима број У-14/19, У-21/19, У-25/19, У-37/19, У-48/19, У-50/19, У-52/19 и У-56/19, којим су одбијени приједлози, односно нису прихваћене иницијативе за покретање поступка за оцјењивање уставности појединих одредаба Закона о правима бораца, војних инвалида и породица одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске, Закона о играма на срећу, Закона о нотарима, Закона о измјенама и допунама Породичног закона, Закона о извршном поступку, Закона о насљеђивању, Закона о привредним друштвима, Закона о стварним правима, Закона о премјеру и катастру непокретности Републике Српске, Закона о привредној комори Републике Срспке, Закона о фискалним касама, као и оцјену одређених подзаконских нормативних аката. Поред наведеног, Уставни суд је по службеној дужности донио рјешење којим је покренуо поступак за оцјењивање појединих одредаба Закона о пореском систему Републике Српске.