Бања Лука, 20. мај 2020.
САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ СА 256. СЈЕДНИЦЕ
УСТАВНОГ СУДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Данас, 20. маја 2020. године, у Бањој Луци је одржана Двије стотине и педесет и шеста сједница Уставног суда Републике Српске (у даљњем тексту: Уставни суд) на којој је одлучивано, у складу са Уставом и законом утврђеним надлежностима овога Суда, о сагласности закона, других прописа и општих аката са Уставом, односно о сагласности прописа и општих аката са законима Републике Српске.
Међу осталим одлукама које су донесене на данашњој сједници, поменућено, илустрације ради, да је Уставни суд донио одлуку у предмету број У-5/19 којом је утврдио да је члан 35. Посебног колективног уговора за запослене у области социјалне заштите Републике Срспке у несагласности са Уставом Републике Српске и Законом о раду. Неуставност наведених норми Уставни суд је утврдио с обзиром на чињеницу да су потписници уговора оспореним одредбама прописали већи износ новчане казне која се може изрећи раднику у дисциплинском поступку од оне која је одређена релевантним одредбама Закона о раду. Оваквим нормирањем, оцјенио је Уставни суд, дошло је до повреде уставног начела законитости којим је одређено да прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом.
Уставни суд је такође донио и одлуку број У-68/19 којом је утврдио, између осталог, да члан 11. став 1. тачка 8) и став 2. у дијелу који гласи: „... а додјелом неповратних новчаних средстава само у висини разлике између износа наплаћене ратне нематеријалне штете и износа из члана 6. ове уредбе.“ Уредбе о стамбеном збрињавању породица погинулих бораца и ратних војних инвалида Одбрамбено-ослободилачког рата Републике Српске нису у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца Одбрамбено-ослободилачког рата Републике Срспке. Уставни суд је, наиме, оцијенио да су право на стамбено збрињавање и право на накнаду ратне штете потпуно различита права која се остварују по различитим, законом прописаним условима, те да се уредбом, као подзаконским актом, не могу доводити у везу на начин да се остваривање једног права – права на стамбено збрињавање, ускраћује уколико је реализовано друго право, односно право на накнаду ратне штете. Оваква ограничења и условаљавање приликом остваривања права на стамбено збрињавање не предвиђа Закон о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца Одбрамбено-ослободилачког рата Републике Српске, због чега је Уставни суд оцијенио да је оспореним прописивањем нарушено уставно начело законитости.
Уставни суд је, поред наведених одлука, донио одлуке и у предметима број У-24/19, У-33/19, У-84/19 и У-1 08/19 којом је одбијен приједлог, односно нису прихваћене иницијативе за покретање поступка за оцјену уставности појединих одредаба Закона о платама запослених у основним и средњим школама и ђачким домовима у Републици Српској, као и оцјену појединих подзаконских нормативних аката.