Бања Лука, 27. новембар 2019.

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ СА 249. СЈЕДНИЦЕ

УСТАВНОГ СУДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

У Бањој Луци је данас, 27. новембра 2019. године, одржана Двије стотине и четрдесет и девета сједница Уставног суда Републике Српске (у даљњем тексту: Уставни суд) на којој је одлучивано, у складу са Уставом и законом утврђеним надлежностима овога Суда, о сагласности закона, других прописа и општих аката са Уставом, односно о сагласности прописа и општих аката са законима Републике Српске.

• Тако је Уставни суд, између осталих одлука које је усвојио на данашњој сједници, донио и одлуку број У-72/18 којом је утврдио да са Уставом Републике Српске, Законом о облигационим односима, Законом о комуналним дјелатностима и Законом о заштити потрошача није у сагласности одредба члана 13. став 4. Одлуке о општим условима за производњу, испоруку и коришћење топлотне енергије коју је донијела Скупштина Града Бања Лука, те да одредба члана 68. исте Одлуке није у сагласности са Уставом. Касираним одредбама прописано је да уколико корисник услуге гријања одбије да закључи уговор, а топлотна енергија се испоручује, остаје у обавези да у складу са релевантним прописима плаћа трошкове топлотне енергије, те да ће се казном затвора од шест мјесеци до три године и новчаном казном казнити лице које супротно важећим прописима неовлашћено користи топлотну енергију или онемогући овлашћено лице даваоца услуге да очита утрошену топлотну енергију. Уставни суд је оцијенио да је првонаведеном одредбом нарушен принцип аутономије воље уговорних страна, јер се кориснику услуге и поред одбијања закључења уговора, па тиме и примања услуге испоруке топлотне енергије иста испоручује и наплаћује. Уставни суд је такође оцијенио да је прописивање кривичних дјела и санкција у искључивој надлежности законодавца, те да је, сходно томе, доносилац оспорене Одлуке својим подзаконским актом уређивао материју која није у његовој надлежности чиме је повријеђено уставно начело подјеле власти.

• Устави суд је такође донио и одлуку број У-87/18 којом је утврдио да члан 8. став 3. Правилника Управног одбора Фонда за пензијско и инвалидско осигурање Републике Срспке о исплати погребних трошкова за умрлог корисника пензије није у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о пензијском и инвалидском осигурању. Прописаном одредбом одређено је да у случају када умрли корисник пензије има утврђен дуг према Фонду, исплата погребних трошкова се умањује за износ дуга, а на основу потписане „изјаве о пребијању“, лицу које је сносило погребне тропкове иза умрлог. Наиме, с обзиром на то да су питања насљеђа, а у оквиру тога и питања одговорности насљедника за дугове умрлог регулисана Законом о насљеђивању, Уставни суд је оцијенио да је доносилац акта оспореним прописивањем изашао из оквира својих законских овлашћења.

• Уставни суд је, поред наведених одлука, донио одлуке и у предметима број У-40/18, У-85/18, У-90/18, У-94/18 и У-101/18 којима није прихватио иницијативе за оцјену уставности и законитости поједних подзаконских општих аката, а донио је и рјешење о спајању иницијатива за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости у предметима број У-59/19 и број У-69/19.