САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ СА 242. СЈЕДНИЦЕ
УСТАВНОГ СУДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
У Бањој Луци је данас, 25. априла 2019. године, одржана Двије стотине и четрдесет и друга сједница Уставног суда Републике Српске (у даљњем тексту: Уставни суд) на којој је одлучивано, у складу са Уставом и законом утврђеним надлежностима овога Суда, о сагласности закона, других прописа и општих аката са Уставом, односно о сагласности прописа и општих аката са законима Републике Српске.
Тако је Уставни суд, између осталих одлука које је усвојио на данашњој сједници, донио и одлуку број У-43/18 којом је утврдио да са Уставом Републике Српске није у сагласности дио одредбе члана 22а. став 1. тачка а) Закона о пореском поступку Републике Српске којим је прописано да се, поред осталих правних лица у оснивању, и повезаним лицима не додјељује ЈИБ (јединствени идентификациони број) од стране Пореске управе у случају постојања неизмирених пореских обавеза. Уставни суд је, наиме, оцијенио да је законодавац оваквим прописивањем, без прецизног формулисања која су повезана лица и по ком основу дужна измирити туђу пореску обавезу, Пореској управи Републике Српске дао превелик ниво дискреционих овлашћења приликом додјеле ЈИБ-а, чиме се угрожава право на правну сигурност, као један од најважнијих сегмената начела владавине права.
Устави суд је такође донио и одлуке број У-48/18 и У-49/18 којима је утврдио да члан 89. став 3. Одлуке о комуналном реду општине Угљевик, односно члан 61. став 3. Одлуке о комуналном реду општине Модрича, нису у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о комуналним дјелатностима. Према оцјени Уставног суда, локалне скупштине наведених општина, прописујући да су корисници комуналних услуга обавезни плаћати цијену одвоза комуналног отпада иако немају закључен уговор са даваоцем комуналне услуге, повриједиле су начело законитости. Наиме, како из Закона о комуналним дјелатностима несумњиво произлази, пружање и коришћење комуналних услуга има облигациони карактер који се заснива на уговорном односу између даваоца и корисника услуге. Због тога, по оцјени Уставног суда, нема законског основа за наплату ове услуге без постојања закљученог уговора, те је такво прописивање супротно законским одредбама и уставном начелу законитости.
Уставни суд је, поред наведених одлука, донио одлуке и у предметима број У-30/18, У-38/18, У-42/18, У-47/18, У-51/18 и У-55/18 којима није прихватио иницијативе за оцјену уставности поједних одредаба Закона о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца Одбрамбено-отаџбинског рата и Закона о измјенама и допунама Закона о фискалним касама, као и оцјену појединих подзаконских општих и појединачних аката. У предмету број У-45/18 Уставни суд је донио рјешење којим је обуставио поступак јер су престали постојати процесни разлози за његово даљње вођење.
Поред одлучивања о предметима из домена уставносудске надлежности, Уставни суд је одлучивао и о другим питањима везаним за своје редовно пословање.