Уставни суд РСОдлукеНовости и саопштењаПриступ информацијамаЈавне набавке
Саопштење за јавност са 228. сједнице Уставног суда Републике Српске
228 сједница

Бања Лука, 28. фебруар 2018.

 

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ СА 228. СЈЕДНИЦЕ

УСТАВНОГ СУДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

 

У Бањој Луци је данас, 28. фебруара 2018. године, одржана Двије стотине и двадесет и осма сједница Уставног суда Републике Српске (у даљњем тексту: Уставни суд) на којој је одлучивано, у складу са Уставом и законом утврђеним надлежностима овога Суда, о сагласности закона, других прописа и општих аката са Уставом, односно о сагласности прописа и општих аката са законима Републике Српске.

Тако је Уставни суд, између осталих, донио одлуку број У-6/17 којом је утврдио да одредбе чланa 85б. став 1. тачка в) и ставa 3. Закона о премјеру и катастру Републике Српске нису у сагласности са Уставом Републике Српске. Уставни суд је оцијенио да првооспорена одредба, којом је прописан начин на који Комисија у току поступка излагања података утврђује право на непокретности за коју се утврди да представља узурпацију друштвене, односно државне својине, тј. у ситуацији када установи да узурпирнао земљиште није обиљежено на терену и да се допунским премјером не може одвојити од земљишта у својини узурпанта, није у сагласности са уставним принципима о заштити права својине гарантованих Уставом Републике Српске, те чланом 1. Протокола број 1 уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода. Будући, наиме, да не постоји ваљан правни основ да се на узурпираном земљишту у друштвеној, односно државној својини упише, па макар и до правоснажног окончања поступка, право заједничке својине Републике Српске и узурпанта, оваквим прописивањем се, према оцјени Уставног суда, повређује право својине гарантовано Уставом.

Уставни суд је такође донио и одлуку број У-11/17 којом је утврдио да Одлука о усвајању измјене дијела Регулационог плана „Гвоздевићи“ у Бијељини није у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о уређењу простора и грађењу. Неуставност наведене одлуке Уставни суд је утврдио темељем тога што поступак њеног доношења није проведен у складу са релевантним одредбама Закона о уређењу простора и грађењу, чиме је њен доносилац прекршио уставни принцип законитости подзаконских општих аката.

Надаље, поред наведених одлука, Уставни суд је донио и одлуку број У-26/17 којом је утврђено да Одлука Скупштине Града Добоја о ослобађању плаћања земљишта, накнаде за трошкове уређења грађевинског земљишта, накнаде за природне погодности (ренте) и накнаде за претварање пољопривредног у грађевинско земљиште у избјегличким насељима „Баре“, „Липац“, „Мала Буковица“, „Вила“, „Пољице“ и „Гаврићи“ није у сагласности са Уставом Републике Српске, Законом о уређењу простора и грађењу и Законом о пољопривредном земљишту. Утврђена несагласност наведене Одлуке са нормама јаче правне снаге очитује се у томе што њен доносилац није имао законско овлашћење да уреди питања која се односе на ослобађање од плаћања наведених накнада, па је њиховим нормирањем, према оцјени Уставног суда, прекорачио овлашћења из поменутих Закона када је одредио ослобађање од плаћања ових накнада за поједине инвеститоре изградње објеката на градском грађевинском земљишту.

Одлуком број У-31/17 Уставни суд је утврдио да члан 18. став 2. Правилника Комисије за хартије од вриједности о условима и поступку емисије хартија од вриједности, у дијелу који гласи „номиналне или“, није у сагласности са Уставом Републике Српске, Законом о привредним друштвима и Законом о тржишту хартија од вриједности. Неуставност и незаконитости дијела наведене одредбе заснива се на чињеници да је Комисија за хартије од вриједности предметну материју уредила другачије у односу на законско рјешење предвиђено Законом о привредним друштвима, што је супротно њеним Уставним овлашћењеима и овлашћењима садржаним у Закону о тржишту хартија од вриједности. Регулишући предметну материју на овакав начин, Комисија за хартије од вриједности Републике Српске је, према оцјени Суда, поступила супротно зајемченим начелима владавине права и подјеле власти, као и начелу уставности и законитости.

Напосљетку, Уставни суд је донио и одлуку број У-34/17 којом је утврдио да члан 1. став 4. Правилника о измјенама и допунама Правилника о утврђивању својства осигураног лица, матичној евиденцији и здравственој књижици, коју је донио Фонд здравственог осигурања Републике Српске, није у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о здравственој заштити. Уставни суд је, наиме, утврдио да је доносилац оспореног Правилника је, прописујући услов постојања стања социјалне потребе лица старијих од 65 година како би имали могућност овјере здравствене књижице без претходног условљавања плаћањем доприноса, изашао из оквира својих овлашћења, јер је подзаконским актом увео нови, односно додатни услов за остваривање права на здравствену заштиту ове категорије лица, а који није предвиђен законом. Оваквим прописивањем су адресати оспорене норме, према оцјени Уставног суда, ограничени у остваривањеу права на здравствену заштиту које је гарантовано законом и Уставом Републике Српске.

Уставни суд је, поред наведених, такође донио одлуке и у предметима број У-18/17, У-28/17 и У-30/16 којима није прихватио иницијативе за оцјену уставности Закона о прекршајима, поступка доношења Буџета Републике Српске за 2017. годину, као и оспорених подзаконских нормативних аката.

     
    Претраживање


    Објашњење: унијети једну или више ријечи, на тренутно изабраном језику и у одговарајућем писму (ћирилица или латиница)
    © 2009-2018. Уставни суд Републике Српске. Сва права задржана. | Политика приватности | Услови коришћења