Бања Лука, 20. децембар 2017.

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ СА 226. СЈЕДНИЦЕ

УСТАВНОГ СУДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Данас је, 20. децембра 2017. године, у Бањој Луци одржана Двије стотине и двадесет и шеста сједница Уставног суда Републике Српске (у даљњем тексту: Уставни суд) на којој је, у складу са Уставом утврђеним надлежностима, одлучивао о сагласности закона, других прописа и општих аката са Уставом, односно о сагласности прописа и општих аката са законима Републике Српске.

Тако је Уставни суд, између осталих, донио одлуку број У-72/16 којом је утврдио да члан 2. Закона о измјенама и допунама Закона о управљању отпадом, у дијелу у којем је послије члана 63. додат члан 63в. и Одлука о коефицијентима за обрачун накнаде за оптерећивање животне средине амбалажним отпадом и циљевима управљања амбалажом и амбалажним отпадом за 2015. и 2016. годину, нису у сагласности са Уставом Републике Српске. О разлозима за овакву одлуку Уставни суд је навео да је нормирањем из оспорене одредбе наведеног Закона дошло до повреде гаранција из чланова 62. и 69. Устава. Наиме, по оцјени Суда, питања која се односе на предметну накнаду, а која има карактер јавног прихода, не могу бити у надлежности Владе Републике Српске, јер се не ради о материји извршавања закона, већ су то темељна питања од којих зависи висина ове накнаде и стога морају бити регулисана од стране законодавца. Због тога је Уставни суд оцијенио да је оспореним прописивањем, којим се Влади  даје овлашћење да својим прописом утврђује коефицијент накнаде за поновно искоришћавање и рециклажу амбалаже, дошло до повреде принципа подјеле власти из члана 69. Устава. Уставни суд је такође констатовао, сходно оваквом утврђењу, да ни оспорене Одлуке Владе о коефицијентима за обрачун предметне накнаде нису у сагласности са чланом 69. Устава Републике Српске.

Надаље, одлуком у предмету број У-104/16 Уставни суд је утврдио да одредбе чланова 4. став 2, 5. ст. 2. и 3. и члана 6. Упутства о начину обрачуна накнаде трошкова превоза запослених у органима управе Републике Српске, којег је донио министар управе и локалне самоуправе, није у сагласности са Уставом Републике Српске, Законом о раду и Законом о платама запослених у органима управе Републике Српске. Оспораваним одредбама, наиме, одређени су услови и начин остваривања накнаде за трошкове превоза запослених у органима управе на начин који је у супротности са релевантним одредбама поменутих Закона, чиме је доносилац Упутства изашао из оквира својих уставних и законских овлашћења. Због тога су исте одредбе, према оцјени Уставног суда, у несагласности са уставном одредбом према којој прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом.

Из истих разлога Уставни суд је донио и одлуку број У-108/16 којом је утврђено да тачке 6. и 8. Упутства о начину обрачуна накнаде трошкова превоза запослених у установама образовања и културе Републике Српске, којег је донио министар просвјете и културе, нису у сагласности са Уставом Републике Српске, Законом о раду и Законом о платама запослених у области просвјете и културе.

Уставни суд је такође донио одлуке и у предметима број У-93/16, У-97/16, У-101/16, У-121/16, У-122/16, У-124/16 и У-1/17 којима је одбио приједлоге, односно није прихватио иницијативе за оцјену уставности и законитости оспораваних закона и подзаконских нормативних аката. Тако Уставни суд није утврдио неуставност појединих одредаба Закона о уређењу простора и грађењу, Закона о измјенама и допунама Закона о уређењу простора и грађењу, Закона о пензијском и инвалидском осигурању, Закона о платама запослених у органима управе Републике Српске, Закона о платама запослених у Министарству унутрашњих послова Републике Српске и Закона о службеницима и намјештеницима у органима јединице локалне самоуправе, као нити неуставност и незаконитост појединих подзаконских општих аката.